Planiram da pšenicom zasejem oko 60 jutara kao što je u proseku bilo i proteklih godina. Međutim, moraću da snizim ukupna ulaganja u proizvodnju koja je, prema sadašnjim cenama, neisplativa. Smanjiću mineralno đubrivo sa 150 na 100 kilograma po jutru. Slično će biti i sa semenskom pšenicom. Samo na desetak jutara biće deklarisano seme, a sve ostalo prerađeno, kako se kaže „sa tavana” – ističe Pavel Zahorec iz Aradca koga smo sreli u poslovnom prostoru „NS agro-inga” čiji je stalni kooperant.
Naš sagovornik objašnjava da je izuzetno složena situacija u poljoprivredi. Navodi da je proizvodnja poslednjih godina ozbiljno ugrožena zbog promenjenih mikroklimatskih uslova, niskih prinosa i depresivnih cena proizvoda.
– Uglavnom se orijentišem na sopstvene obradive površine od oko 110 jutara. U sadašnjim uslovima zakup je neisplativ. Ove godine sam bio angažovan i na pružanju usluga sopstvenom mehanizacijom u koju je dosta uloženo. Samo tako investicija može donekle da se isplati – rekao je Zahorec.
Dodaje da je poljoprivredom počeo da se bavi pre 24 godine i da je u posao uključena cela porodica. Kaže da postoje određene subvencije i podsticaji, ali da niske otkupne cene doprinose da se manji proizvođači iz godine u godinu bršu iz evidencije registrovanih gazdinstava.
Jano Mikuš je došao u „NS agro-ing” da se informiše o ovogodišnjim cenama semenske pšenice i veštačkog đubriva.
– Imam oko 32 jutra zemlje i većinu sam dao u zakup. U našem selu dobija se 400 kilograma pšenice za najam jednog jutra. To mi je isplativije u uslovima kada je sve skupo i kada je odnos merkantilne i semenske pšenice 1:3. Dobio sam poljoprivrednu penziju koja iznosi 21.000 dinara. Nisam nezadovoljan. Imam sopstvenu mehanizaciju. Sve što nabavljam plaćam odmah, bez bilo kakvih rokova i kamata – objasnio je Mikuš.
„NS agro-ing” ima oko stotinu kooperanata i blizu 200 hektara oranica koje obrađuje. U ataru Aradca ova kooperacija seje pšenicu, kukuruz i suncokret.
– Pripreme za setvu pšenice su u toku. Imamo serifikovano seme čija je cena oko 65 dinara za kilogram, kao i potrebne količine veštačkog đubriva – kaže agroekonomista Milovan Nenin, rukovodilac aradačke kooperacije „NS agro-ing” koja u Vojvodini ima još šest ogranaka i uglavnom se bavi organizacijom proizvodnje i otkupom žitarica.
Na njivama u okolini Aradca zapazili smo značajan broj tanjirača i druge mehanizacije angažovane na pripremi zemljišta. Nedavno su oranice dobile značajnu količinu vlage (od 40 do 60 litara po kvadratnom metru). Stručnjaci ističu da su pomereni optimalni rokovi setve pšenice. U sadašnjim uslovima prve količine semena u zemlju će se spustiti za nekoliko dana. Na području srednjeg Banata očekuje se da će ove jeseni hlebno zrno biti posejano na oko 50.000 hektara. To je desetak odsto od ukupnih površina u Srbiji.
Tekst i foto: Nikola Božović
RASTE VREDNOST ZEMLJIŠTA
Atar Aradca prostire se na površini od oko 7.700 hektara. To je jedan od najpošumljenijih krajeva u ovom delu Banata. Na tom potezu planirano je da prođe auto-put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. To će značajno povisiti vrednost zemljišta. To se već dogodilo sa stambenim objektima u ovom selu čija je cena skočila za tridesetak procenata.
KOMPJUTER NEOPHODAN…
Rebalansom republičkog budžeta, između ostalog, predviđena su dodatna sredstva za subvencije za sertifikovano seme u iznosu od 17.000 dinara po hektaru. Ratari iz Aradca to podržavaju. Pavel Zahorec ističe da danas paori moraju više da sede za kompjuterom nego za traktorskim volanom kako bi dobro proučili sve uredbe i zakone. Samo tako će, blagovremeno ispuniti zahteve za podsticaje…
