Zrenjaninci i njihovi gosti narednih dana veliku i malu nužda moći će da vrše na platou ispred zgrade nekadašnjeg Komiteta, na delu omanjeg prostora koji je osmišljen i tokom godine održavan da koliko-toliko uljudno svedoči o prošlosti i budućnosti grada.
Umesto preko puta, na delu parkinga u zadnjem dvorištu gradske kuće, osam plastičnih nužnika instalirano je baš ispred spomenika narodnom heroju Žarku Zrenjaninu ali i spomen obeležja žiteljima ovog dela Banata stradalim tokom ratnih dešavanja na području nekadašnje SFRJ ali i NATO bombardovanja Srbije. U drečave klozete zure i posteri lidera dve Srbiji prijateljske zemlje, a natkrio ih je bilbord – dobrodošlica predlagača promene imena grada iz Zrenjanina u Petrovgrad.
Da su „scenografiju“ sa plastičnim klonjama smislili oni koji se zalažu da se grad preimenuje u Veliki Bečkerek, ili možda slave EU ili NATO, fotosi snimljeni ispred Komiteta bi i mogli da imaju neko „objašnjenje“. Ali da je aminuju baš oni u čijim su rukama sve poluge lokalne vlasti – a koji su za Petrovgrad (ali se Zrenjanina drže kao pijan plota), koji polažu vence na obeležje uz spomen česmu na kojoj piše „Za čast i slobodu otadžbine“ i koji se svakodnevno diče saradnjom sa Rusijom i Belorusijom – e to baš nije razumljivo.
Ili možda jeste. Samo bi tada grad trebao da se zove Apsurdistan, a ne Zrenjanin, Petrovgrad ili Veliki Bečkerek.
