„Domačice” ili „kuvarice” su vezeno belo platno koje se nekada držalo iznad šporeta, kako bi se zid sačuvao ako jelo ili mast počnu da prskaju. Istovremeno su bile i ukras jer su bile vezene, sa simpatičnim porukama od kojih je najpoznatija ona: „Domaćice, manje zbori da ti ručak ne zagori“. U organizaciji Udruženja žena „Livađanke“, u petak je u Aleksandrovu, povodom obeležavanja slave Svetog Ilije, održan etno-bazar posvećen upravo „domaćicama”. Kako nam je rekla predsednica Ljupka Miškov, želja je bila da se iz bakinih škrinja izvuku stare „kuvarice”, ali i da se prikažu nove, koje su nastale po starim motivima.
Prvu nagradu je, po oceni žirija – Ljiljana Opačić, Snežana Rac i Tanja Gal, zaslužilo Udruženje žena „Vidovdan“ iz Banatskog Karađorđeva, drugu „Mladost“ iz Česterega a treću UŽ „Kumane“, dok je utešna nagrada pripala Aktivu žena „Aleksandrovo“.
Zanimljivo je da su članice „Vidovdana“ imale i kecelje sa motivima „kuvarica“, koje je izvezla Vera Škundrić, dok su nam Kumančanke otkrile tajnu da su se u stara vremena motivi prenosili na platno: domaćica bi uzela alumunijumsku kašiku, njome protrljala po ne sasvim čistoj kosi, i tako su na drugom platnu ostajali motivi koje je trebalo izvesti.
Verica Marčetić predsednica je Udruženje žena „Vidovdan“ iz Karađorđeva.
‒ Imamo mnogo starih „kuvarica koje smo nasledili od baka. Sve te kuvarice su bile bele, bez fleka, uštirkane. Neke su stare i po 100 godina. Dobijali smo čak i ponude da ih prodamo, ali nismo htele. Hteli smo da to, ipak, ostane u Karađorđevu.
Poruke su bile „Moj muž mnogo novca teče, zato mu za ručak pile pečem“, „Kuvarica mlada, lepa, u kujni ipak spretna“, „Majka kuva,ćerka joj pomaže, pa se zato sa njom uvek dobro slaže“, „Hladna voda dobro prija, umij se i ti pa ću i ja“, „Dobrom bogu se molim da mi dade muža koga volim“…
Zanimljive, poučne, duhovite, „kuvarice“ su zaintresovale i posetioce-etno bazara. Na štandovima su bili i stari predmeti i rukotvorine vrednih žena.
