Na imanju Lazara Lukača, odnosno njegovog sina Lazara Janoša, 1800. godine osnovan je Lazarfeld. Ovde su bili nastanjeni Nemci sve do oslobođenja 1944. godine. Po završetku rata ovo selo naseljava 340 porodica uglavnom iz Romanijskog i Višegradskog kraja, Bosanske Krajine i okoline Doboja. Danas je ovo jedno moderno prigradsko naselje, na svega 10 kilometara od Zrenjanina.
O planovima i postignutim rezultatima razgovaramo sa Lazarevljankom Biljanom Guzinom, članicom Gradskog veća. Ona jezadužena za plansko sprovođenje projekata. Šta je prioritet u selu?
– Ove godine smo mnogo radili. Ono što je najvažnije i što nam je prioritet i u narednoj godini je izgradnja kanalizacije koja će meštane Lazareva osloboditi septičkih jama i podzemnih voda. Prva faza je izgrađena, za drugu je spreman projekat. Kompletna dužina kanalizacije je 18 kilometara. Iskopan je i novi bunar za bolje vodosnabdevanje, rekonstruisan je postojeći vodotoranj. Asfaltirana je Ulica Alekse Bojovića i deo Ulice Mladena Stojanovića.
U OŠ „Slavko Rodić”, koja broji 120 učenika i još 56 dece u predškolskoj i jaslenoj grupi, investirana su značajna sredstva Grada, te je otvorena nova mešovita grupa. Time je omogućeno da u vrtić budu upisana sva deca čiji su roditelji za to podneli zahtev i to veoma raduje naše meštane. Očišćena je divlja deponija koja je bila višedecenijski problem, uređuju se centar sela i trotoari, nastavljena je izgradnja prelepog pravoslavnog hrama posvećenog velikomučenici Marini. Koji su planovi u 2025. godini?
– U planu je: proširenje parkinga ispred naše škole, jer mnogo roditelja dovozi decu vozilima; nastavak izgradnje pravoslavnog hrama u kome se već služe službe svake nedelje i u vreme velikih pravoslavnih praznika, popravka oštećenih trotoara, postavljanje behatona u centru sela. Jedna strana je urađena, ostala je strana do eko česme, zatim unutrašnje renoviranje Doma kulture, popravka krova na Domu penzionera, čija unutrašnjost je kompletno renovirana. Lazarevo je poznato po mnogim udruženjima…
– Tako je, mi smo ponosni na svoja udruženja. Najstariji je KUD „Zavičaj”, koji je osnovan 1949. godine kao KUD „Slaviša Vajner Čiča”. Od 2013. godine nosi ime „Zavičaj”, a okuplja veliki broj mladih i dece. Tu su još: Lovačko društvo, Dobrovoljno vatrogasno društvo, Udruženje žena „Veliko srce” sa neumornom Milankom Furtulom. Ona okuplja žene koje rade sve – od pletenja mreža, preko pravljenja medenjaka i pita. Milanka je za svoj rad nagrađivana naročito na manifestaciji „Noć muzeja”. Imamo „Moje Lazarevo”, zatim udruženje penzionera i invalida rada, udruženje ribolovaca, RNR zonu koja organizuje rok večeri, kao i „Lazarus fest”, pčelare „Cvet Banata”. Ponosite se i uspešnim sportistima i sportskim klubovima!
– U fudbalskom klubu „Zadrugar” svoje prve korake načinili su Nenad Bjeković, Milan Šarović, braća Delivoje i Pipo Šarenac, Mićan Milović i plejada uspešnih fudbalera. Košarkaški klub „Zadrugar” ima odličnu selekciju i vredne trenere. Šahovski klub „Zadrugar” slavi 40 godina, takmiči se u Banatskoj ligi sever, karate klub „Zadrugar” je iznedrio Sanju Cvrkotu, višestruku seniorsku šampionku, osvajačicu četiri evropske medalje, dve srebrne i dve bronzane. Tu su Marina Radičević sa prvom zlatnom medaljom sa Evropskog prvenstva za mlađe seniore, Dejan Cvrkota sa dve Evropske bronze u ekipnoj konkurenciji i neumorni trener Miloš Erić, koji stvara šampione. Ponosimo se i teniskim klubom Lazarevo, odbojkaškim klubom „Volejstars”, KMF Lazarevo. Manifestacije u Lazarevu su veoma posećene. Da li to znači da mladi ostaju na selu?
– Lazarevo je puno dece i mladih. Oni na našu radost ostaju i zasnivaju porodice. Ove godine je održana prva Pasuljijada u organizaciji DVD Lazarevo. Manifestaciju „Uskršnje jaje” odnedavno organizuje porodica Potpara sa Crkvenom opštinom Lazarevo i udruženjem „Moje Lazarevo”. Za slavu Ognjena Marija se već tradicionalno održava takmičenje u kuvanju riblje čorbe. Tada se u selu okupi više hiljada posetilaca koji uživaju u sportsko-zabavnom programu za sve uzraste. Naš mladi recitator Matija Matić već je skrenuo pažnju svojim nastupima širom Srbije. Šta je još karakteristično za selo?
– Mi smo otvoreno selo, primili smo veliki broj izbeglih lica iz Krajine, slobodne kuće se prodaju mladim bračnim parovima uz donaciju Grada. Negujemo duh zajedništva, pomažemo jedni drugima, kod nas se nije izgubio termin „moba” kada neko nešto gradi, a komšije i sugrađani priskoče u pomoć. Mi svi želimo, a to i postižemo, da imamo što bolje uslove za život, što više dece, uspešnih ljudi i privrednika kao što su Saša Savić, Duško Marinković, pčelar Darko Batinić sa svojim gazdinstvom. Privrednici mnogo pomažu selo što je za svaku pohvalu.
ŽARKO CVETIĆ Foto: Grad Zrenjanin i privatna arhiva
UREĐENO GROBLJE
Na seoskom groblju, koje je veoma uređeno, nalazi se i nemačko. U protestantskoj crkvi su se održavale službe dok se nije prešlo u novu crkvu, a sada se uglavnom koristi kao kapela.
ČLANOVI SAVETA MESNE ZAJEDNICE
Dugogodišnji sekretar MZ je Goran Grahovac, a Savet čine: Slavica Jelić, Sanja Radović, Dejan Droca, Nikola Šušnjević, Miodrag Bogdanović, Veljko Miletić, Siniša Kravarušić, Milan Đurović.
