Vakcinacija u Srbiji – za ceo region?! Da li se to Vučić razmeće? O, da – razmeće se. Ali ovoga puta na veoma koristan i dobar način. Mada – možda je to i očajnički način. Jer, ako ljudima sa kojima vazduh delimo – koji su tu, odmah do nas – lekovi i vakcine nisu dostupni, čemu da se nadamo? Pandemiju neće na granicama zaustaviti ni graničari, ni carinici, ni vojska. Zaraza se širi i ugrožava sve. No, veliki i moćni računaju da će svoje zabrane ipak obezbediti. A kad dođe nužni čas, ako nema druge, izvršiće „asanaciju” ostalog terena, i gotovo.
A šta da radimo mi, nesrećne parije svetske demokratije? Da čekamo „asanaciju”? Nego, radiš šta možeš. Za sebe i sve oko sebe, ne bismo li nekako pretekli i prebrodili zajedničku nevolju. Da, to je očajnički potez, jer svakako znaš koliki su ti kapaciteti, ali opet – možda će se neko od velikih osvrnuti, makar na tvoje razmetanje?… Ne znam zašto, setih se i Milana Obrenovića, u njegov vakat ušla je u zakonik ta velika ideja: i koji god rob dobeži u Srbiju, slobodan je. Je li to bilo razmetanje? Na kom nas stepeniku slobode i pravde danas drže?
Bilo mi je dirljivo, tužno i strašno kad sam pročitala da su se stjuardese iz Albanije pojavile u svojim uniformama na mestu za vakcinaciju u Srbiji. Ne znam gde bih to svrstala: u ponos? prkos? protest protiv onih koji misle da mogu da postoje (elitni) zabrani protiv korone, rezervisani samo za one koji imaju moć i novac da nabave lekove, opremu, vakcine. Zar ne vide da ideja solidarnosti, protiv ovakvog neprijatelja kao što je opasna i zarazana bolest – baš ide na ruku njihovim velikim i razvijenim biznisima, pa i luksuznim navikama, isto koliko i našim malim životima? Ako se svet pokida i isparceliše sebičnošću i žilet-žicama, šta će ostati od svega? A virus, svejedno, neće moći da zaustave na bedemima svoga zabrana. Ne biva. Za pandemiju je solidarnost, u stvari, jedini lek.
No, treba imati na umu i to da, samo u Zrenjaninu, kažu, više od 6.000 prijavljenih čeka na vakcinaciju, a poziv nikako da stigne…
