Učestvovanje u vannastavnim aktivnostima dobra je prilika za mlade da se izjasne, razmene ideje, grade i oblikuju svoju ličnost, smatra Mihajlo Manigodić, maturant Zrenjaninske gimnazije.
Učestvovao je u projektu „Euriade” u Holandiji, filozofskoj razmeni „Minerva” u Nemačkoj i ekološkoj razmeni „Recreate” u Letoniji. Bio je delegat na Regionalnoj sesiji Evropskog parlamenta mladih u Beogradu.
Pohađa seminare lingvistike u Istraživačkoj stanici „Petnica”. Organizator je pesničkih večeri, a 2022. objavio je zbirku pesama „Uspomena”. Osnivač je omladinskog portala „Sezam”. Član je učeničke kompanije „BlackOut” i volonter Kancelarije za mlade, te član lokalnog tima za karijerno vođenje i za mentalno zdravlje.
Da li se glas mladih dovoljno čuje?
– Saradnja sa odraslima je važna jer svi zajedno težimo boljim uslovima života. U našem gradu postoji bezbroj mogućnosti i prilika, ali mladi često nisu upoznati s njima. Neinformisanost je osnovni problem koji sprečava napredak i dalju demokratizaciju društva. Zato je neophodno raditi na tome da mladi dobiju sve relevantne informacije i resurse koji su im dostupni. Sa kojom idejom ste sa vršnjacima pokrenuli portal „Sezam”?
– U pitanju je platforma koja mladima iz Zrenjanina omogućuje da izraze svoje stavove, kreativnost i ideje. Njegova svrha je da informiše, obrazuje i povezuje ih, kao i da im pruži prostor za aktivno učešće u zajednici. Na ovaj način sam želeo da podstaknem dijalog među mladima, kao i da unapredim svest o važnosti jakog i aktivnog građanskog društva. Verujem da „Sezam” može da doprinese osnaživanju i uključivanju mladih u važna pitanja koja se tiču njihovog života i okruženja. Oni imaju šta da ponude ovom svetu i to je moja motivacija. Bili ste deo projekta „Recreate”, o čemu se radi?
– U pitanju je razmena koja se održala u Letoniji. Učestvovalo je petoro nas iz Srbije, zajedno sa vršnjacima iz Španije, Grčke i Letonije. Fokus je bio na učenju o učešću u zajednici na ekološki prihvatljiv način, zatim podizanju svesti mladih o ekološkim katastrofama i njihovoj prevenciji, kao i o važnosti saživota s prirodom. Utisci su izuzetno pozitivni. Ovo iskustvo podstaklo nas je da nastavimo da radimo na ekološkim inicijativama i prenesemo stečena znanja i veštine u svoje lokalne sredine. Šta je inspirisalo zbirku pesama „Uspomena”?
– Počeo sam da pišem u osnovnoj školi. Ogroman vetar u leđa u tom periodu bila mi je moja učiteljica Lidija Golić koja me je motivisala da u tome istrajem. Inspiracija za zbirku proistekla je iz želje da zabeležim svoje detinjstvo. Knjiga predstavlja pokušaj da sačuvam njegove deliće i stvorim nešto što će ostati moje u vrtlogu vremena. U pitanju je splet uspomena, emocija i misli koje su me oblikovale kao ličnost. Kroz pesme sam izrazio trenutke radosti, zaljubljenosti, izazova i rastuće svesti o svetu oko sebe, sa nadom da će svako ko ih pročita pronaći delić sebe u stihovima. Koliko se društvo brine o mentalnom zdravlju mladih?
– Ova tema zasluženo dobija sve veću pažnju, ali postoji mnogo aspekata koje treba poboljšati. Poslednjih godina porasla je svest o značaju mentalnog zdravlja. Školski psiholozi i pedagozi rade ogroman posao kako bi pomogli učenicima da se nose sa problemima. Međutim, resursi i dostupnost profesionalne pomoći često su ograničeni. Mnogi mladi i dalje ne znaju gde da se obrate za pomoć ili se osećaju stigmatizovanima zbog svoje borbe s mentalnim zdravljem.
Neophodno je raditi na stvaranju okruženja u kome će moći otvoreno da razgovaraju o svojim problemima i dobiju podršku. Pored toga, potrebno je poboljšati edukaciju o mentalnom zdravlju u školama i lokalnim zajednicama. Napraviti značajne promene u sistemima obrazovanja i zdravstva. Na taj način osigurala bi se adekvatna podrška i resursi koji su potrebni. Bili ste deo programa „Minerva” i „Euriade”, kakvu ste poruku izvukli?
– Učešće u njima imalo je značajan uticaj na razvoj moje ličnosti. U interkulturalnoj razmeni „Euriade” fokus našeg projekta bio je na rušenju stereotipa, sa naglaskom na važnost slušanja u dijalogu. Ovo iskustvo mi je pomoglo da razvijem svoje komunikacione veštine i dublje razumem međuljudske interakcije. S druge strane, filozofksa razmena „Minerva” pružila mi je priliku da razmatram važna pitanja o istini, politici…Iz oba programa sam naučio koji je značaj dijaloga i otvorenosti prema različitim stavovima. Ohrabrili su me da postanem aktivniji učesnik zajednice i da težim ličnom razvoju. Takođe, uključujući me u ove i slične projekte, ogromnu ulogu u izgradnji moje ličnosti imali su profesorke Aleksandra Maksić i Nadežda Lazić, kao i profesor Edi Daruši.
