Prostranstva ravnog Banata pamte imena velikih slikara, pisaca, književnika, ali i drugih poznatih umetnika. Oblast koja je posebno značajna i jedinstvena i u kojoj sve više imamo vrhunskih predstavnika jeste grafika. Nekada zapostavljena i skrajnuta, danas postaje sve traženija i dominantnija. Samo na prvi pogled laka, u biti je dosta zahtevna, naporna i nije za svakoga. Da bi načinio kvalitetno delo stvaraocu je potrebno da uložiti mnogo rada, truda, vremena i odricanja.
Jedna od zapaženih u ovoj sferi jeste i Milica Bjelanović. Na umetničkoj sceni prisutna je skoro četiri decenije. Svoju izlagačku aktivnost započela je još kao studentkinja. Već tada se opredelila i ostala je dosledna da svoje stvaralaštvo zasniva na nekoliko medija. Na prvom mestu to je grafika, zatim crtež i kolaži, sa povremenim iskoracima u slikarstvo.
Retrospektivnu izložbu njenih dela Zrenjaninci imaju priliku da pogledaju do 31. januara u salonu Narodnog muzeja. Za postavku je zadužena Slavica Žarković, viša kustoskinja Savremene galerije. Sa Milicom Bjelanović razgovarali smo o umetnosti, temama koje je zaokupljuju, ali i zrenjaninskoj likovnoj sceni. Odakle ljubav prema grafici? Ko su Vaši uzori i zašto ste se upravo za nju opredelili?
– Kako sam obrazovanje stekla u Srednjoj umetničkoj školi za dizajn „Bogdan Šuput” u Novom Sadu, dizajn grafike, tako je logičan sled bio da na Akademiji nastavim studiranje na grafičkom odseku. U nju se nije teško zaljubiti i zavoleti je, jer je neretko puna iznenađenja, a i mogućnosti za eksperimentisanje i nove izazove. O konkretnom uzoru ne mogu govoriti, ali ukazujem da ima mnogo vrsnih grafičara kod nas i u svetu kojima se divim i od kojih još uvek učim. Gde se danas nalazi i kakva je uloga grafike?
– Kao jedna od mlađih grana likovnih umetnosti, izborila se da stane u red sa slikarstvom, vajarstvom. Kako je to umetnost multiplikata, zaslužna je za popularizaciju likovnog stvaralaštva uopšte. Mnogi veliki i poznati slikari i skulptori kroz istoriju, pa i danas, su se oprobali u grafici.
Zrenjaninski mostovi su Vaš atelje na otvorenom. Na koji način su Vas inspirisali?
– Ciklus monotipija „Obrve reke” gde sam otiskivala pukotine na svim mostovima preko Begeja nastao je 2000. godine. Trebala sam da pripremim izložbu, a nisam imala atelje i nikakav prostor za rad. Stoga sam odlučila da stvaram na ulici. Mostovi imaju jaku simboliku pa je odluka veoma brzo došla, da ih izeksploatišem, a i to je bilo neposredno posle
bombardovanja naše zemlje, te je simbolika bila još jača. Koji su još motivi karakteristični za Vaš rad?
– U početku su to bili enterijeri koji odišu intimom, setom, čežnjom. Bavila sam se tom atmosferom građanskih soba. Tu je i priroda šume, šiblje i svetlost koja daje posebnu atmosferu i naznaku…da bih se u poslednjim radovima opet vratila enterijeru na sad mnogo svedeniji način bez mnogo naracije. Osvajali ste brojne nagrade. Koja Vam je najdraža?
– Uglavnom su to internacionalna priznanja. Sva su mi draga i značajna i uvek velika motivacija za dalji rad. Međutim, možda bih izdvojila nagradu za jedan Eks libris koji sam dobila na međunarodnoj izložbi. Reč je o grafici koja je rađena na Brajevom pismu. Takođe mi je značajno to što je Nacionalni muzej savremene umetnosti na Tajvanu uvrstio moje delo u svoju zbirku.
Pored stvaralačkog, bavili ste se i pedagoškim radom. Koliko Vam je to bilo izazovno?
– U Osnovnoj i srednjoj školi „9. maj” stekla sam posebno iskustvo. Zanimljivo, kreativno i posebno odgovorno je bilo raditi sa tom decom. Uz mnogo truda i požrtvovanja, nisu izostala razna priznanja i nagrade za učeničke radove. Kako vidite lokalnu likovnu scenu?
– Otvaranjem galerije Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) naš grad je dobio jedan bastion kulture i likovnih događanja. Tek se sada može videti svo bogatstvo stvaranja u njemu. Zrenjaninska likovna scena vrca od aktivnosti, kreativnosti i raznolikosti.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan Drndak Njegović i radovi Milice Bjelanović
SVESTRANA UMETNICA
Milica Bjelanović je rođena 1960. Diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 1988. gde je završila i postdiplomske studije u klasi profesora Živka Đaka. Članica je SULUV-a od 1989. Izlagala je na oko 150 grupnih postavki u zemlji i inostranstvu (Japan, Španija, Poljska, Švedska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Francuska, Mađarska, Severna Makedonija, Tajvan). Učestvovala je u radu više od 30 likovnih kolonija u Srbiji, regionu i Evropi. Radovi joj se nalaze u kolekcijama širom sveta.
