Iz mog doma se oduvek čula muzika, od klasične, džez, preko izvorne i duhovne. Najranijim sećanjima odjekuju Bahovi Brandenburški koncerti koje nam je tata puštao. Zato je i danas barokna muzika obavezni deo mog repertoara. Sa njom počinjem, tako je oduvek bilo i ostaće.
– Nemoguće mi je bilo da zamislim život drugačije osim da se bavim muzikom, budući da je to profesija i mojih roditelja. Otac Slobodan je profesor trube, a majka Kamelija Ćirić etnomuzikolog. Dva mlađa brata takođe kreću putem muzike, jedan svira trubu, a drugi klarinet – započinje razgovor Doroteja Ćirić, mlada pijanistkinja iz Zrenjanina, studentkinja druge godine Fakulteta muzičkih umetnosti (FMU) u Beogradu u klasi renomirane profesorke Lidije Stanković.
SAN JE POČEO DA SE OSTVARUJE
– Sa šest godina roditelji su me upisali u pripremni razred osnovne Muzičke škole „Josif Marinković” u klasi profesorke Mariete Gigić, koja me je vodila narednih deset godina kroz čarobni svet muzike. Tih godina išla sam na muzičke kurseve, a najveću podršku dobijala sam na seminarima profesora Ninoslava Živkovića. Tako je počeo moj san da jednog dana sviram na klaviru. U početku je to bila igra koja je vremenom prerasla u ozbiljnu borbu. Moram priznati da nisam imala detinjstvo kao ostala deca. Osim neprestanog vežbanja i obaveza u Muzičkoj školi, neophodno je bilo da budem i skroz odlična u osnovnoj školi, od čega su mi u budućnosti zavisile stipendije. Drugarice skoro da nisam imala. Najviše vremena provodila sam sa porodicom. Tada mi je bilo i najlepše. Svuda zajedno: filmovi, putovanja, nedeljne liturgije gde sam pronalazila svoj mir i odgovore na nedokučiva životna pitanja – govori o svojim počecima ova talentovana pijanistkinja.
Pokretala ju je ogromna želja koja je neostvariva bez ogromne volje. Porodica, prijatelji i ogromna podrška profesora najviše su joj značili.
– Nikada neću moći dovoljno da zahvalim svojim profesorima. Poslednje dve godine srednje Muzičke škole sa mnom je radila profesorka Melita Mironović, koja me je pored ogromnog rada naučila da verujem u sebe – priča mlada umetnica.
Iza Doroteje su brojne nagrade, priznanja, takmičenja, solistički koncerti, kako u Srbiji tako i van nje. Osvojila je nagradu laureata na republičkom takmičenju, nagradu apsolutnog pobednika na Međunarodnom pijanističkom takmičenju „Citta di San Dona di Piave” u Italiji, svirala je sa Zrenjaninskom filharmonijom. Na prijemnom ispitu na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu i bila prva na listi.
NAGRADE I KONCERTI U ITALIJI
– U toku poslednje dve godine imala sam i solističke koncerate, u Beogradu, drugim gradovima Srbije i Italije. Prošlog leta bila sam odabrana kao jedna od deset polaznika pijanističkog kursa u Italiji, jedina iz Srbije, kod uvaženog profesora Epifania Komisa. Usledili su koncerti po gradovima Sicilije: Katanji, Notou i Modici. Na Festivalu u gradu Modika osvojila sam nagradu „Gran Gala” i solistički koncert u Torinu ove godine. Aplauzi, ovacije, i moj san je počeo da se ostvaruje – kaže Doroteja.
U planu su velika međunarodna takmičenja, za koja se lavovski sprema.
– Da bi se bavio ovim poslom, moraš biti malo lud, verovati u čuda, bajke, maštati, ne misliti samo o novcu jer ga muzika nikad ne može pružiti u velikoj meri, ali zato pruža nešto mnogo više, istinsku sreću, povezanost sa drugim ljudima na neverovatan način, a iznad svega daruje zadovoljstvo koje traje čitav život. Dok izvodim dela za klavirom pokušavam da sebe i publiku uvedem u neki novi svet, da ispričam i prenesem priču, tugu, čežnju, radost, strah, nedostižnost koja je na kraju ipak dostignuta, vaskrsenje posle smrti i ništavila – naglašava naša sagovornica.
MUZIKA – FILOZOFIJA ŽIVOTA
– Žao mi je što je danas došlo do velike degradacije u međuljudskim odnosima, dok se prave vrednosti gube. Svuda, pa i u muzici, sve je podređeno dokazivanju i sujeti. Ne uspevamo da vidimo koliko smo mali i koliko je velikih umetnika već bilo pre nas koji su širili svoje znanje i prenosili ljubav prema muzici. To je svet koji želim i za koji se nadam da će doći, da i ljudi prepoznaju to i uživaju zajedno sa nama izvođačima. Muzika je umetnost koja menja svest u ljudima i čini ih boljim – iskrena je Doroteja
Većina mladih svesna je problema koji ih okružuju. Biti mlad, a pored toga baviti se umetnošću, veliki je izazov.
– Za umetnost je jako malo mesta ostalo. Znam i sama koliko mi je teško da finansijski izdržim i isplatim sebi ovaj put usavršavanja. Svi mi se često osećamo kao da želimo nešto i krećemo da se penjemo stepenicama ka toj svetlosti koju vidimo, ali ubrzo shvatimo da smo okovani i čujemo glas: „ma daj, šta si umislio da ćeš ti da uradiš i promeniš”
– Muzikom i ljubavlju prema njoj uvek ću lomiti te okove i jačati svoja krila koliko god ona krhka i slaba bila. Život jeste jedan, ali nije vredan ako ga provedemo sami, zatvorenog srca od drugih, u strahu i zavisti – poručuje mlada umetnica.
