Sada je mnogo lakše biti alas i raditi izlov ribe. Od ove zime imamo novu opremu sa kojom izvlačimo šarane iz vode. U funkciji je i lift, tako da se fizički posao „skida” sa leđa alasa. Ove mašine zamenile su bar pet, ako ne i više ljudi – reči su Jonela Dalje, dugogodišnjeg poslovođe na Ribnjaku u Sutjesci. Dalja nam objašnjava da je to sve delo majstora Moca. To je i povod da se u Sutjesci zaputimo u mastorsku radionicu Momčila Krivošića, već čuvenog majstora Moce koji za sobom ima ogromno iskustvo.
– Odrastao sam u višečlanoj porodici, pa je što pre valjalo doći do posla. Zaradom se moralo pomoći ostarelim roditeljima, braći i sestrama. Još u osnovnoj školi obavljao sam sve fizičke, ali i druge poslove, kao šegrt. Imao sam sreću da radim sa Dušanom Meljancem, izuzetnim bravarom i majstorom od koga sam najviše naučio. Ja sam u neku ruku samouki bravar, jer drugih diploma, izuzev ove koju sam kroz praksu od 53 godine stekao, nemam – ovim rečima započinje iskren razgovor majstor Moco. Brojne savremene uređaje na Ribnjaku Momčilo je napravio.
– To je zasluga direktora Vidaka Miloševića koji je pribavio projekte. Na mom sinu Milanu (koji ide mojim putem) i meni je bilo da to sve ostvarimo u praksi. Bilo je dosta posla. Pravo je zadovoljstvo kada smo videli kako to funkcioniše. Ovo je, možda, bio i najsloženiji poduhvat koji sam ostvario – u jednom dahu govori naš domaćin koji nam u radionici pokazuje strug, rad sa bušilicama, brusilicama, aparatom za zavarivanje…
– Za sve sam se obučio sa puno rada. Na početku su to bila limarska klešta, čekić i još po koji alat. Danas je to jedna solidno opremljena radionica u kojoj mogu da se obave svi zadaci iz oblasti bravarskih, pa i drugih radova. Naravno, do svega ovog se došlo sa puno truda i odricanja, ali mi ničeg nije žao. Naprotiv, zadovoljan sam što nasledicima imam šta da ostavim – napominje majstor Moco. Kako navodi, bilo je pokušaja za zaposlenje u zrenjaninskom „Radijatoru” i kovačnici u Jaši Tomiću.
– Međutim, brzo sam shvatio da je pravi put privatni posao i uzdanje u sopstvene kvalitete. Ne, nije bilo lako u tako dugom vremenu više od pola veka samostalnog rada. Izvesno vreme tražile su se gvozdene kapije, terase i druge galanterije ove vrste. Sa ekonomskom krizom to je slabilo. Prešao sam na izradu auto prikolica i kuka za automobile i tako uspevao da opstanem i da delatnost širim po celom regionu – priča Momčilo, koji je već osam godina u penziji, ali od posla i novih poduhvata ne odustaje.
– Radionicu sada vodi sin, a ja sam tu da pomognem savetima, ali i da se prihvatim svakog posla ukoliko za tim ima potrebe. U mojoj majstorskoj radionici „gazim” 73. i čini mi se da je vreme proletelo. Radujem se svakom novom izazovu – priča naš sagovornik. Podseća na nedavno obavljene zadatke oko izgradnje mobilijara za decu u Sutjesci, podizanja ograde oko pravoslavnog i rumunskog groblja, spravljenje brojnih kućnih terasa i metalnih kapija… Ponosan je i na veliku radionicu koju je svojim rukama uredio, kao i na tri kuće koje je podigao. Porodičan život koji je stvorio sa suprugom Brankom i naslednicima, sinom Milanom i kćerkom Mirjanom sa osmoro unučadi – najveće je bogatstvo!
– Kada se podvuče crta, ja sam zadovoljan čovek. Ako me pitate, i sutra bih na isti ovakav način ponovio svoj životni put – zaključuje Momčilo Krivošić.
Tekst i foto: Nikola Božović
FUDBALSKI ZALJUBLJENIK
Kao dečak nije imao vremena poput drugih svojih vršnjaka da juri fudbalsku loptu. To ne znači da nije veliki fudbalski zaljubljenik, pre svega lokalnog FK „Radničkog”. Retko koju bi utakmicu propustio, a često je fudbalere i vozio na neke mečeve. Uz to izgradio je i tribinu na lokalnom fudbalskom igralištu, kao i druga sportska pomagala u obližnjem Sportskom centru.
OD „MERCEDESA” DO „STOJADINA”
U vremenu ekspanzije autoprikolica, naročito krajem prošlog i početkom ovog veka, majstor Moco se pročuo po izradi i montaži kuka za sve tipove automobila – od „mercedesa” do „stojadina”. U njegovu radionicu stizali su automobili iz Nemačke, Austrije, Beograda… Tih godina imao je i svoje stalno izložbeno i prodajno mesto i na novosadskoj Kvantaškoj pijaci.
