Na desetak ribnjaka u našem regionu, od kojih je najveći onaj u Sutjesci koji se prostire na 900 hektara, u toku je najvažniji jesenji posao. Već u ranim jutarnjim satima prvog decembarskog dana, kada smo stigli na ovaj lokalitet, videli smo alase sa punim mrežama šarana. Izlov je pratio i Vidak Milošević, koji je poslednjih deset godina na čelu ovog uspešnog kolektiva.
– Izlov je dobro krenuo. Očekujemo prinos od oko hiljadu tona šarana što je nešto manje od prošlogodišnje proizvodnje. Zadovoljni smo prirastom, kvalitetom i ukupnim uslovima rada – ističe Milošević.
Naš sagovornik dodaje da je plsman ove veoma tražene namirnice uglavnom obezbeđen i da je cena šarana za 40 dinara niža nego lane. Prošle godine je kilogram koštao 480 dinara (bez PDV-a).
– Mi ove godine obeležavamo 40 godina postojanja i izuzetno je značajno što uz svu potrebnu infrastrukturu imamo i adekvatne površine za podizanje kvalitetne i zdrave ribe. Smatram da bi državni podsticaji mogli još više da pomognu ovu proizvodnu granu. Premije i subvencije postoje i sada – na papiru, ali se u praksi ne primenjuju dovoljno – objašnjava Milošević.
On naglašava da ribnjak u Sutjesci trenutno ima 50 stalno zaposlenih radnika koji redovno primaju plate. Preduzeće izmiruje sve obaveze prema državi, uz stalnu želju da se proizvodnja unapredi. To se odnosi na mrestilište i na trogodišnji ciklus razvoja od mlađi do šarana koji teži dva ili tri kilograma.
– Značajan poslovni potez načinili smo pre tri godine kada smo pokrenuli sopstvenu ratarsku proizvodnju u Neuzini na 500 hektara oranica. Od oko 4.500 tona žitarica koje smo skinuli sa tih njiva, polovina je upotrebljena za ishranu ribe. Ako se tome doda da imamo odgovarajuću tehnologiju za proizvodnju, nije čudo što beležimo zapažene poslovne rezultate – kaže Dragan Došlo, rukovodilac ratarske proizvodnje i komercijalista.
Vredni sutješčanski alasi iz mreže lako vade tone i tone šarana uz pomoć savremene mehanizacije, tzv. „vrabaca” i „lifta” koji im značajno olakšavaju posao.
– Ovde sam zaposlen 40 godina, od osnivanja firme. Ranije smo mnogo više vremena provodili u vodi, trebalo je mnogo napora da se izvuče mreža. Iuzum našeg sugrađanina, bravara Momčila Krivošića, majstora Moce, mnogo nam je olakšao izlov – rekao nam je poslovođa Jon Dalja.
Na ovom ribnjaku se može kupiti šaran po ceni od 528 dinara za kilogram. Mnogo je onih koji ovih dana dolaze da nabave ribu koja je neizostavna namirnica na trpezama u danima posta. U zrenjaninskim i drugim maloprodajnim objektima povećana je potražnja.
– Kod nas je cena 750 dinara kilogram. Posebno ove godine, problem nam prave preprodavci ribe koji je nude na parkinzima kod pijace po nižoj ceni. Čudi me da inspekcija na to nije do sada reagovala – veli nam Biserka Jovanović, vlasnica ribarnice na Bagljašu.
Područje srednjeg Banata najpoznatije je u Srbiji po proizvodnji slatkovodne ribe. Zanimljivo je da je naša zemlja prema podacima Privredne komore, po potrošnji ribe poslednja u Evropi sa 3,5 kilograma po stanovniku. Navedeni pokazatelj je u ostalim državama i do deset puta veći.
Nikola Božović
PREŽIVEO TRANZICIJU
Pre četiri, pet decenija u Vojvodini je pokrenuta široka akcija otvaranja proizvodnih pogona u selima uz granicu. Tako su u Opštini Sečanj izgrađene fabrike u Krajišniku, Sečnju, Jaši Tomiću, Jarkovcu… Tada je osnovan i ribnjak u Sutjesci koji je, nakon društvenih promena i tranzicije, od svih preduzeća u tom delu srednjeg Banata ostao u funkciji.
KUPOVINA PREKO INTERNETA
Nedavno se pojavio još jedan vid prodaje ribe. Ona se može nabaviti i putem interneta. Prodavci neretko isporučuju ribu, uz povoljniju cenu, jer trguju mimo legalnih tokova, tj. bez fiskalnog računa i plaćenog PDV-a.
