Poslednje zasedanje lokalnog parlamenta, održano 5. septembra, između ostalog, obeležila su i kadrovska rešenja. Skupština je odlučila da za vršioca dužnosti direktorke zrenjaninskog muzeja postavi mr Jelenu Gvozdenac Martinov, slikarku i konzervatorku. Na toj funkciji zamenila je istoričara Sinišu Onjina, koji je podneo ostavku. Ovo je njen drugi mandat. Na čelu Narodnog muzeja je bila od 2016. do 2021. Ovog puta dolazi iz Savremene galerije kojom je rukovodila protekle dve godine. Jelena Gvozdenac Martinov diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu 2000, potom i magistrirala. U ovdašnju krovnu ustanovu kulture zaposlila se 2004. kao slikarka-restauratorka. Članica je Muzejskog društva Srbije, Društva konzervatora Srbije i Asocijacije likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ). Imala je više samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Takođe, učestvovala je u mnogim kreativnim radionicama za decu i odrasle. Sa ponosom ističe doprinos svojih kolega da ovdašnja muzejska ustanova još jednom ponese titulu najbolje u zemlji.
Kako gledate na još jednu veliku nagradu koja će se naći u kolekciji? – Reč je o priznanju Muzejskog društva Srbije. Biće nam dodeljeno na svečanoj sednici 29. septembra u Smederevu. Strukovno udruženje je odlučilo da nagradi naš Muzej, kao najbolji u 2024. godini. To znači da su naše aktivnosti toliko složene i višestruke da ih struka prepoznaje. Podsetiću, prva nagrada dobijena je 2006, kada smo postali najbolji muzej u Srbiji. Tada smo otvorili veliki salon i obezbedili izlagačku delatnost. Pre toga postojao je samo mali koji je dugo bio i fizički odvojen od nas. Izložba „Dakle, Vi ste taj Uroš Predić” bila je najposećenija. To je bio pokazatelj koliko su građani bili željni kvalitetnih sadržaja. Od tada do danas, trudimo se da zadržimo pažnju javnosti. Osim izlaganja, česte su i radionice. Gledamo da pratimo korak sa svetom.
Zrenjanin je Nacionalna prestonica kulture 2025. Šta posetioci mogu da očekuju? – Pripremamo izložbe koje će biti realizovane u narednom periodu. Jedna je posvećena primenjenoj umetnosti, druga virtuelnom dnevniku Uroša Predića. Ne bih otkrivala šta će se sve izdešavati, ali mislim da će biti zanimljivo. Novim generacijama, rođenim u digitalnoj eri, biće interesantno da obiđu legat našeg slavnog slikara sa virtuelnim naočarima. Neki od pratećih programa koji će se izdešavati doneće brojne novine. Očekuje nas sređivanje muzejskog depoa, realizacija projekta Omladinskog kutka, rekonstrukcija kuće Slavka Županskog, zeleni zid i urbani džepovi u Atrijumu.
Prethodne dve godine vodili ste Savremenu galeriju. Čime ste se bavili? – Realizovali smo nekoliko projekata, neki su bili programski, poput radionica sa decom, mladima i slabovidima. Održana su i masterklas predavanja gostujućih profesora sa studentima. Takođe, uspeli smo da renoviramo Umetnički paviljon. Od 1956. godine nalazi se u Ečki, u sklopu Kaštela. Namenjen je boravku stvaralaca, koji se u njemu okupljaju punih 70 godina. Uspeli smo da delimično sredimo i taj depo, u pogledu očuvanja samih predmeta. Naredne godine Umetnička kolonija Ečka obeležiće sedam decenija postojanja. I sama Savremena galerija je značajna, jer je postojala i pre Muzeja savremene umetnosti. Treba da dobije svoj izlagački prostor, odnosno stalnu postavku, jer je njen izložbeni fond prebogat.
Kad nam predstoji Bijenale akvarela? – Bijenale je, zapravo, bilo stopirano. Nismo ga organizovali jer smo ušli u proces realizacije programa prestonice kulture. Mislim da će se njegovo održavanje nastaviti. Samo, moraju da se odrade unapred predviđeni programi. U galeriji se pripremaju dve značajne izložbe, od kojih je jedna posvećena jubileju Umetničke kolonije Ečka i uveliko se počelo sa restauracijom predmeta.
Dolazimo i do Vaše struke. Kako se održavaju muzealije? – Konzervatorski posao je izuzetno lep. Jako ga volim. Pre 23 godine, kada sam počela da radim u Muzeju, nije bilo aparature niti usavrašavanja, kao danas. Formirali smo dve velike radionice. Sada imamo četiri koleginice koje se bave konzervacijom metala, keramike, tekstila. Imamo i preparatorku. Ja sam šefica konzervatorske službe, kao viši restaurator za slike na platnu i drvetu.
Koliko predmeta ima Muzej i kako se čuvaju? – Posedujemo oko 35 hiljada eksponata i izuzetnu bogatu zbirku. Konzervator je tu da, u saradnji sa kustosima, sačuva fundus. Naš posao nije samo konzervacija i restauracija, nego i preventiva, monitoring, praćenje mikroklimatkih uslova. Poseban izazov je raditi sa starim papirom. Pregovaramo da zajedno sa Tehničkim fakultetom postavimo senzore u stalnoj postavci. Oni prate temperaturu, vlažnost, prašinu, oscilacije. Predložila sam da se nađu i u Savremenoj galeriji i ečanskom depou. Osim toga, uz dogovor sa Pedagoškom službom, preventivno vodimo računa da grupe koje posećuju prostorije ne budu veće od 25 lica, jer brojnost utiče na predmete zbog porasta temperature i vlažnosti.
