Tik do početka „Dana piva”, u Zrenjanin će u sredu, 27. avgusta u 16 sati ispred pozorišta, biti promocija knjige „Vidimo se na kazanu” Nenada Pantića, poznatog kao Panta Šiklja Nafta. Kažu da je to prva udrilistička zbirka poezije i tekstova i koštaće 500 dinara. Predgovor za knjigu napisao je sjajni Bogomir Bogica Mijatović, autor Vojvođanske rok enciklopedije.
Pantu ne poznajem lično, bila sam par puta u „Zelenom zvonu”, duvao je u tikvu, govorio poeziju svakodnevice… Umetnost ili ne, avangarda da – tek Panta je ostavio svoj pečat upravo zato što je doneo zvuk ovog podneblja. E sad, od moguće prodaje knjiga možda će Panta platiti zaostale račune – državi državno, Panti dugovi. Kroz humor sagledavao je i svoje radničko poreklo (vozač viljuškara), i banatski jezički provincijalizam (,,Proleće dolazi“), i ljubav (,,Poema o čekaonici“), i pljačku naroda uz pomoć Jezdine, Dafinine i ostalih banaka (,,Poema o štednoj knjižici“), i Novi svetski poredak … Bio je na koncertima i sa Rambom Amadeusom, tu su i kolege muzičari, ali… Sada mu ostaje poezija, muzika i pasulj iz kazana. Ali, ne da se Panta.
Nije Panta jedini. Još malo pa smo svi Panta. Bez obzira što čujem ovaj išao na more, ovaj ovamo, onaj tamo, neko sa Vučićevim vaučerima do melenačke banje ili Vrdnika, tek, jako je malo onih koji mogu da se pohvale makar standardom nekadašnje srednje klase. Većini ostaje snalaženje, a bogami ima i onih koji žive od kontejnera koje obilaze kad se smrkne, da ih neko ne bi video. Sad će i škola – vidim da mame obilaze buvljake jer na njima ima polovnih udžbenika koji mogu da se koriste, Šta da radimo, takva su vremena. Navikla i većina dece na njih. Sad ima malo i razonode u vezi sa đačkim uniformama. Hoće-neće… Sve više je korisnika narodne kuhinje.
Eto, ko želi da se odrekne jedne pljeskavice na vašarskom štandu na „Danima piva”, može da dođe i kupiće knjigu. Da, i videti Pantu.
Ne znam zašto mi se ovih dana vrzma ona epska pesma: Harač, rajo, harač… Hleba, hleba, gospodaru…
