– Planiramo da šećernu repu zasejemo na 400 hektara, a to nije ni blizu onih 600 do 700 hektara, koliko smo sejali u neka bolja vremena – komentariše Dragan Vasić, direktor „Zlatice”
Sejanje šećerne repe (uglavnom) je počelo u skladu sa agrotehničkim kalendarom. Ipak, „Banatski Despotovac”, jedno je od malobrojnih imanja koja su ostala verna slatkom korenu odložilo je start ovog posla za početak, a možda i za sredinu naredne sedmice.
– Vremenska prognoza nije sjajna, te smo se, zbog sigurnosti, odlučili da pomerimo sejanje šećerne repe na planiranih 137 hektara. Površine su dobro pripremljene: jesenas su po hektaru dobile osnovnu prihranu od oko 400 kg hraniva sa odnosom azota, fosfora i kalijuma, treba istaći da ova kultura troši izuzetno mnogo kalijuma. Posle đubrenja obavili smo i kvalitetno zatvaranje brazde – kaže dipl. inž. Snežana Đolai, rukovodilac proizvodnje.
Na „Zlatici” je setva slatkog korena počela u ponedeljak i trebalo bi da bude okončana do vikenda.
– Planiramo da šećernu repu zasejemo na 400 hektara, što je za 200 hektara više nego prošle godine, kada je dosta tek izniklih biljčica uništio snažan vetar. Jesenas smo obavili prihranu sa 450 do 400 hektara NPK đubriva različitog sastava, što je zavisilo od rezultata analize zemljišta. Iako ćemo zasejati više nego lane, to nije ni blizu onih 600 do 700 hektara, koliko smo sejali u neka bolja vremena… Deo smo snažne kompanije „Matijević”, ali ne možemo da zakupimo onoliko državnog zemljišta koliko smo sposobni da kvalitetno obradimo – komentariše Dragan Vasić, direktor „Zlatice”.
Marko Renovica iz Lazareva, jedan od najuspešnijih mlađih proizvođača, ostao je i ove godine veran slatkom korenu.
– Sredinom sedmice počeću sa setvom na 100, možda i 120 hektara, koliko sam pod slatkim korenom imao i prošle godine. Prinos je bio dobar: 57 tona po hektaru, a tome se nadam i ove godine. Kupac je „Sunoko” po ceni od 36 evra po toni što je, biću precizan, za šest procenata više od prošlogodišnje. Sa šećeranom u Kovačici nemam nikakav aranžman u smislu razmene semena i drugog repromaterijala za šećernu repu.Ta vremena su prošla – ističe mr Marko Renovica.
Od mr Ilije Bijelića iz Poljoprivredne stručne službe (PSS) u Zrenjaninu, najpoznatijeg stručnjaka za šećernu repu, saznajemo da je posle obilaska više gazdinstava sa kojima PSS sarađuje, došao do saznanja da je interesovanje za proizvodnju šećerne repe nešto bolje od lanjskog. Prošle godine se pod slatkim korenom našlo u Srednjem Banatu tek nešto više od 2.000 hektara.
ISKORIŠĆENA, PA ZABORAVLJENA ŠANSA
Asocijacija proizvođača i prerađivača šećerne repe apelovala je nedavno na Vladu da im odobri stimilativne mere jer naša zemlja u širem regionu nema konkurenta u prozvodnji slatkog korena. U Mađarskoj, Bugarskoj, BiH i Albaniji šećernu repu ne proizvodi skoro niko. Potencijal uzoza šećera ovih zemalja je oko 650 hiljada tona, a u najboljim godinama u Srbiji je proizvonja dostizala 850 hiljada tona, objavljuje portal „Agropres”.
Dodatni argument za intenzivije sejanje šećere repe je što je cena za pet evra po toni povoljnija za proizvođače nego u okolnim zemljama. Izvoz u zemlje zapadne Evrope više nije opcija, jer su u Francuskoj, Nemačkoj i drugim državama prinosi dostigli nivo od 90 pa i 100 tona po hektaru, sa visokim procentom saharoze. Tamošnje cene šećera su niske, pa izvoz iz Srbije nije rentabilan kao pre deceniju, deceniju i po, kada je naša zemlja uživala u „pozitivnoj diskriminaciji” kada je reč o ceni šećerne repe. „Agropres” saopštava i podatak da su rezerve šećera u svetu velike: 55 miliona tona je oko trećina godišnje svetske potrošnje.a
