Kukuruz je ove godine u našem regionu posejan na 92.000 hektara, što je deset odsto više nego u protekle dve godine. To je najzastupljenija žitarica na njivama srednjeg Banata. Žetva je krenula početkom septembra na oranicama na kojima je bilo najmanje padavina, kao i na peskovitijem zemljištu. To je uticalo da kukuruz prinudno sazri, a rod na tim parcelama je lošiji.
Prinos kukuruza varira od parcele do parcele, a stručnjaci Poljoprivredne stručne službe (PSS) Zrenjanin procenjuju da se za sada u ovom delu Banata on kreće između četiri i deset tona po hektaru.
– Žetva počinje na njivama na kojima su u prvim rokovima setve posejani najraniji hibridi. Ove godine osim ranostasnosti hibrida i roka setve, veliki uticaj na zrenje i prinos imalo je zemljište, količina i raspored padavina. Kao što smo imali oscilacije prinosa pšenice i suncokreta, tako će biti i kod kukuruza. Ali, kako žetva odmiče, prinosi su bolji. Avgustovske padavine doprinele su boljem nalivanju i bile su od koristi za mnoge hibride, a temperatura pogoduje oslobađanju vlage iz zrna – kaže Zorica Rajačić, rukovodilac savetodavne službe PSS-a Zrenjanin, i dodaje da je ove sezone, takođe, varirao i prinos pšenice koji se kretao od dve do osam tona po hektaru, kao i rod suncokreta koji se kretao od jedne do četiri tone po hektaru.
Raspored padavina kako vremenski, tako i prostorni ove godine bio je odlučujući za prinos useva. Stručnjaci PSS ističu da ne postoje delovi regiona koji su u periodu kada je to bilo najpotrebnije dobili zadovoljavajuće količine padavina. U tako nepovoljnom rasporedu padavina veliki uticaj na prinos ima kvalitet zemljišta, primenjena agrotehnika kao i predusev.
– Strna žita su mnogo bolji predusevi u odnosu na kukuruz, suncokret i šećernu repu zato što su manji potrošači vode. To je ono što treba izdvojiti ove godine. Manji uticaj ima izbor sorti, vreme setve i nega useva – kaže Zorica Rajačić.
CENA VIŠA NEGO LANE
Agrarni analitičar iz Novog Sada Žarko Galetin kaže da će prinosi kukuruza biti najbolji u odnosu na druge ratarske kulture. On ističe da je, uprkos tome što je dobro rodio, već na početku žetve kukuruz skuplji u odnosu na isti period, lane kada je koštao između 14 i 15 dinara, a sada je cena 15,5 dinara za kilogram. Galetin očekuje da će prosečan prinos kukuruza biti sedam tona po hektaru, kao i da će se kilogramam zrna u narednim mesecima plaćati oko 18 dinara.
