Dobrobit građana Zrenjanina jeste ono čime se „Erste banka” vodi u svom poslovanju, sudeći po izjavama ove privatne austrijske finansijske institucije. Prilikom odobravanja kredita za finansiranje postrojenja za preradu vode jedan od motiva bio im je da građani dobiju ispravnu pijaću vodu, kazali su u avgustu.
Kada su 30. septembra odustali od stečaja nad „Fabrikom vode” d.o.o. pokrenutog radi naplate svojih potraživanja, obavestili su da su to učinili jer stečaj dugo traje, a da je u „interesu svih, naročito stanovnika Zrenjanina, da se ova situacija što pre reši”. To je za list „Danas” izjavila Jasna Uzelac Braunović iz Direkcije komunikacija „Erste banke” a.d. Novi Sad.
NEUOBIČAJENA POJAVA
Navela je i da će potraživanja pokušati da naplate pokretanjem postupka izvršenja.
– Nadamo se da će se uskoro pojaviti kupac koji će fabriku staviti u funkciju i rešiti sedamnaestogodišnji problem snabdevanja građana Zrenjanina ispravnom pijaćom vodom – saopštila je predstavnica „Erste banke”.
Privredni sud je rešenjem od 7. oktobra obustavio pokretanje prethodnog stečajnog postupka nad „Fabrikom vode”, nakon što je „Erste banka”, kao glavni kreditor izgradnje postrojenja na Mihajlovačkom drumu, povukla predlog o stečaju podnet 10. septembra. Rešenje Suda koje sadrži detaljno obrazloženje potpisuje sutkinja Ljiljana Popov.
Nejasno je zašto se Banka predomislila. Razloga za pokretanje stečaja je bilo, utvrdio je privremeni stečajni upravnik Slobodan Sudarov zbog „trajnije nesposobnosti plaćanja” „Fabrike vode” d.o.o. Ona je duže od 30 dana obustavila plaćanja, a račun joj je u blokadi već četiri meseca zbog duga nešto višeg od 33 miliona dinara.
Zanimljivo je da su se predstavnici „Fabrike vode” protivili stečaju. Izjašnjavajući se o tome pred Privrednim sudom, oni su predložili da se predlog o stečaju odbije ili da se odbaci kao neuredan. Naveli su da „Erste banka” nije dokazala dospelost obaveze kojoj „Fabrika vode” nije mogla da odgovori, predočivši da samo trenutno ne mogu da plaćaju.
Upravo neraščišćeni računi doskorašnjih partnera „Fabrike” i Banke mogli bi da stoje iza povlačenja predloga stečaja, primetio je za list „Danas” veštak ekonomske struke i glavni i odgovorni urednik „Zrenjanina” Dalibor Bubnjević. On je ocenio i da je obustavljanje prethodnog stečajnog postupka neuobičajena pojava.
RADNICI NE MOGU DA SE LEČE
Dok je ovaj postupak trajao, noću su postrojenje za preradu vode, bez prethodne najave i odobrenja, posećivali zainteresovani kupci, navodi se u pomenutom rešenju Privrednog suda. Zbog toga je privremeni stečajni upravnik gotovo svakodnevno obilazio pogon.
Sutkinja Popov je bila odredila i mere obezbeđenja radi zaštite imovine „Fabrike vode” i njene poslovne dokumentacije. Konkretno, zabranila je isplate sa računa bez saglasnosti privremenog stečajnog upravnika, zatim raspolaganje imovinom, kao i sprovođenje izvršenja prema „Fabrici”. Zabranjeno je bilo i ostvarivanje prava razlučnih i založnih poverilaca.
Ono što je takođe zabeleženo u rešenju Privrednog suda, jeste da je desetorici zaposlenih u „Fabrici vode” isteklo zdravstveno osiguranje, jer im poslodavac nije plaćao doprinose. Budući da radnicima još nisu bili uručeni otkazi, nisu mogli da računaju ni na zdravstveno osiguranje za nezaposlene preko Nacionalne službe za zapošljavanje. Pritom su u naročitom teškom položaju bila dvojica radnika koja su zimus povređena u eksploziji u ovom postrojenju, a koji sada ne mogu da se leče u državnim ustanovama.
Zbog toga je privremeni upravnik Sudarov sa direktorom „Fabrike vode”, predstavnicima Grada i Poreske uprave pokušao da nađe način da se doprinosi uplate. Nastojao je da stupi u kontakt i sa vlasnicima ovog postrojenja.
„Erste banka” će snositi troškove prethodnog stečajnog postupka. Slobodanu Sudarovu dužni su da uplate 1,1 milion dinara na ime nagrade za rad, po odluci Privrednog suda. Ovaj kikindski upravnik je tokom postupka sarađivao sa advokatom Mladenom Ivetićem i kancelarijom „Galić” iz Kikinde, kao i sa knjigovođom „Fabrike vode” Goranom Garovićem.Milana Maričić
NASTAVAK NETIPIČNIH ODLUKA BANKE
Podsetimo, „Erste banka” je kreditirala „Fabriku vode” sa oko pet miliona evra. Kao sredstvo obezbeđenja uzela je zaloge na pokretnim stvarima, a ne hipoteke na nepokretnostima. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Dejan Molnar nedavno je objasnio za „Zrenjanin” da je odluka „Erste banke” da finansijski podrži projekat kao što je izgradnja zrenjaninske fabrike pomalo netipična.
– Davanje tako velikog iznosa kredita, sa relativno dugim periodom otplate od 10 godina, konzorcijumu koji nema prethodnih referenci u toj oblasti i to isključivo na bazi planiranih budućih prihoda, svakako jeste izuzetno veliki rizik. Stoga čudi da je kao obezbeđenje uzeta samo zaloga na opremi. U pitanju je problematično sredstvo obezbeđenja jer se postavlja pitanje da li će, kada i po kojoj ceni banka moći da proda opremu iz fabrike vode – istakao je Molnar.
POKRENULI I IZVRŠNI POSTUPAK
Stečajni upravnik Slobodan Sudarov je utvrdio da je paralelno sa prethodnim stečajnim postupkom vođen i izvršni postupak u okviru kojeg je za potrebe procene imovine obavljena test proizvodnja u postrojenju za preradu vode. To je pokrenula „Erste banka”. Tada je oko 1.500 metara kubnih vode ispušteno u atmosfersku kanalizaciju. Oprema za prečišćavanje je nakon toga očišćena i konzervirana.
