U hramu Uspenja Presvete Bogorodice sinoć su donete čestice moštiju 18 ruskih svetitelja koje ce u našem gradu ostati do subote, 17. novembra, kada će biti ispraćene za Kikindu. Najveće svetinje Rusije pohode hramove Banatske eparhije uz blagoslov episkopa banatskog Nikanora, patrijarha srpskog Irineja i patrijarha moskovskog i cele Rusije Kirila. Sinoćnom svečanom dočeku prisustvovao je veliki broj vernika, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, kao i članovi gradske uprave na čelu sa gradonačelnikom Čedomirom Janjićem. – Mošti su delovi ili čestice svetih tela onih Božijih ugodnika koji su od 11. do 20. veka svojim molitvama pomagali pravoslavnom narodu u Rusiji, ali i svima vernima koji su pomoć zatražili. Njihov zemaljski život bio je usmeren ka jednom cilju, a to je propovedanje vere u vaskrslog Gospoda i njegovih svetih zapovesti. Zato su nakon prolaznog života nagrađeni oreolom svetosti i božije milosti, a njihova netruležna tela su potvrda bogougodnog života – rekao je u svojoj besedi episkop banatski Nikanor i podsetio na sve žrtve koje je i srpski i ruski narod podneo za život u slobodi. Svetitelji, čije mošti borave u našem gradu, su pre svega mošti svetog blagovernog kneza Aleksandra Nevskog (XIII vek), zatim prepodobnog Sergeja Radonješkog čudotvorca cele Rusije (XIV vek), prepodobnog Kornelija Pereslavskog (XVII vek), prepodobnog Danila Pereslavskog (XVI vek), prepodobnog Nikite stolpnika Pereslavskog (XII), blagovernog kneza Vasilija Jaroslavskog (XIII vek), blagovernog kneza Andreja Smolenskog i Pereslavskog čudotvorca (XIV vek), svetog Jakova Rostovskog (XIV vek), blagovernog kneza Romana Ugličkog (XIII vek), svetitelja episkopa Isaije Rostovskog (XI vek), svetitelja episkopa Ignjatija Rostovskog (XIII vek), svetitelja episkopa Ignjatija Kavkaskog (XIX vek), blagovernog kneza Konstantina Jaroslavskog (XIII vek), sveštenomučenika mitropolita Agatangela Jaroslavskog (XX vek), prepodobnog Avramija Rostovskog čudotvorca (XI vek), svetog mitropolita Dimitrija Rostovskog (XVIII vek), deteta stradalnika Jovana Čepolosova (XVII vek) i blagovernih kneževa Fjodora, Davida i Konstantina (XIII vek).
