Naš deficit u razmeni sa svetom 2018.
Piše: dr Dejan Molnar,
docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U prvoj polovini 2018. godine vrednost roba i usluga koje je Srbija razmenila sa svetom iznosila je 18,5 milijardi evra, što je porast od oko 10 odsto u odnosu na isti period 2017. Izvoz je iznosio osam milijardi evra (povećanje od 7,6 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine), dok smo na uvoz potrošili 10,5 milijardi evra (povećanje od 11,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine). Deficit spoljnotrgovinske razmene Srbije u prvoj polovini 2018. godine iznosi oko 2,5 milijardi evra, što je povećanje od 27 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.
Najveće učešće u izvozu Srbije u prvoj polovini 2018. imao je region Vojvodine (33,4%), dok je region Beograda (26,4/%), a slede region Šumadije i zapadne Srbije (23,5%) i region južne i istočne Srbije sa 16,5% ukupnog izvoza. Najveće učešće u uvozu imao je beogradski region (45,8%), dok uvozni udeo Vojvodine iznosi 28,8%.
Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine oko dve trećine ukupne razmene. Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni više od pola milijarde dolara u prvom kvartalu 2018. godine.
Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa državama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Bugarskom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Hrvatskom, Rumunijom, Švedskom i Slovenijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa Nemačkom, Turskom, Mađarskom, Poljskom, Belgijom, Irakom, Ukrajinom, Francuskom, SAD…
Pokrivenost našeg uvoza izvozom beleži konstantan rast tokom prethodnog perioda, pošto je u 2008. iznosio 48,2%, u 2009. (53%), u 2010. (58,5%), u 2011. (60,1%), u 2012. (60,4%), u 2013. (72,4%), u 2014. (72,5%), u 2015. (74,9%), u 2016. (78,2%)… U prvoj polovini ove godine pokrivenost uvoza izvozom bila je 76,3 procenta.
Činjenica da u kontinuitetu imamo deficit u razmeni sa svetom ukazuje na to da je neophodno povećati konkurentnost domaće privrede, tačnije njenog izvoznog dela. Jer struktura našeg izvoza u 2016. godini prema faktorskoj intenzivnosti je sledeća: sirovine (agrarni i primarni proizvodi) u ukupnom izvozu učestvuju čak sa 30,1%, radno i resursno intenzivni proizvodi sa 14,8%, nisko stručni i tehnološko intenzivni proizvodi sa 6,9%, srednje stručni i tehnološko intenzivni proizvodi sa 31,1%, dok visoko stručni i tehnološko intenzivni proizvodi sa „svega” 12%. Jačanje izvozne konkurentnosti kroz transformaciju izvozne strukture moguće je ostvariti samo značajnim rastom poslovne i investicione aktivnosti pre svega domaćih, ali i stranih preduzeća, koja svoje poslovanje zasnivaju na visokim tehnologijama, znanju i inovacijama.
