Nasilje ne bira ni mesto ni vreme. Znaju to žrtve, među kojima je najviše žena. Najnesigurnije mesto za njih je dom. Tamo najviše stradaju od muževa i partnera, onih kojima najviše veruju.
Statistika Autonomnog ženskog centra je neumoljiva. Od 2011. do 2023. godine, u porodičnom i seksualnom nasrtaju ubijeno je 406 žena i devojčica. Ove godine, prema dostupnim podacima, eliminisano je 17 žena. Prošle godine stradalo je njih 28. Najviše femicida dogodilo se u glavnom gradu, nešto manje od 20 odsto, a najviše ubijenih imale su između 46 i 55 godina.
– Više od polovini žena (54,68%) život je oduzet u njihovoj kući, gde bi trebale da se osećaju bezbedno. Stradale su od bliskih osoba. Od ukupnog broja pogubljenih žena tokom ove godine, značajan broj njih su već prijavljivale svoje partnere za nasilje – navodi pravnica Komiteta za ljudska prava Una Danilović.
Ona ističe da je Zrenjanin, sa svojim institucijama, ponudio model koji je prihvaćen u svim sudovima i tužilaštvima u zemlji, kako raditi na sprečavanju porodičnog nasilja. Taj model multisektorske saradnje je pretočen u praksu prilikom donošenja novog Zakona o sprečavanju nasilja.
KAKO PRIJAVITI
Od kada je usvojen 2017. godine, Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ima preventivni karakter i omogućava tužilaštvu, sudu i policiji, ali i centrima za socijalni rad da brže i delotvornije reaguju. On omogućava da se prijavi ne samo agresija, već i njegova najava kroz primenu Porodičnog i Krivičnog zakona, pruža alat institucijama da nasilnika sankcionišu.
– Svako je dužan, bez odlaganja, da prijavi zlostavljanje. Prijaviti se može policiji i tužilaštvu. Postoje dve vrste hitnih mera. Jedna je zabrana prilaska osobi koja je žrtva, a druga iseljenje iz nekretnine. Mere preduzima tužilaštvo, a potom sud donosi odluke po službenoj dužnosti. Od primene ovog zakona, prateći statistiku, možemo reći da se smanjio broj krivičnih prijava za krivično delo nasilje u porodici. U 2017. godini je, recimo, bilo podneto našem tužilštvu u Zrenjaninu 411 krivičnih prijava zbog izvršenog krivičnog dela nasilje u porodici. Od tada, svake godine se broj prijava smanjuje. Prošle godine je podneta 231, što je značajno manje – objašnjava tužiteljka Osnovnog javnog tužilaštva u našem gradu Dragana Mojsin, koja je i koordinatorka Grupe za sprečavanje nasilja.
MANJE TUŽBI
Grupa za sprečavanje nasilja u porodici u Zrenjaninu se sastaje jednom nedeljno i razmatra sve prijavljene slučajeva. Rad državnih organa je koordinisan, a procedure su jasne, od prijavljivanja nasilja do procesuiranja zlostavljača.
– Svakom predmetu pristupamo sa dužnom pažnjom. Naš rad je multisektorski, tu su predstavnici tužilaštva, suda, policije i socijalnih službi – kaže Dragana Mojsin.
Sutkinja Osnovnog suda u Zrenjaninu Ivana Vojin smatra da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici „gasi požar” i da građani imaju poverenja u rad državnih organa.
– Statistika pokazuje da se pred sudom smanjio broj ovih tužbi od primene novog zakona. On nam omogućava da preventivno delujemo kada je reč o konfliktima i svađama u porodici, čime zaustavljamo eskalaciju i šaljemo poruku nasilniku da se zaustavi – navodi Ivana Vojin.
Objašnjava da se pred sudom vode dve vrste postupaka koji se tiču zaštite od nasilja u porodici. U građanskoj materiji postupa se po tužbama o zaštiti od nasilja, a vode se paralelno krivični postupci protiv nasilnika. U slučajevima kada zlostavljač, nakon intervencije policije i tužilaštva, nastavlja da preti žrtvi, institucije ponovo reaguju.
– Nedavno sam imala slučaj kada se agresor vratio u svoj stan i rekao žrtvi da gleda šta će. Ona ga je opet prijavila i mi smo odmah reagovali. Zakon dozvoljava da nasilnik ili potencijalni nasilnik može biti iseljen iz svoje nekretnine, na kraći period kada je reč o hitnim merama ili na godinu dana, bez obzira što je vlasnik. Ukoliko prekrši bilo koju od izrečenih mera, on ponovo podleže postupanju i tužilaštva i suda. U tom slučaju, upada u vrzino kolo iz koga ne može lako da izađe – objašnjava sutkinja.
KAKO PREPOZNATI?
Nasilništvo se ne razaznaje uvek lako. Žrtve su nekada i muškarci. Od nasilja najčešće posredno stradaju deca, direktno ili kao svedoci kontinuirane agresivnosti, podseća Sandra Perić, direktorka Komore socijalne zaštite. Navodi i da je sve prisutnije digitalno nasilje, koje još uvek nije u domaćem zakonodavstvu dovoljno prepoznato.
– Imamo primarnu i sekundarnu viktimizaciju žrtve, dakle u trenutku agresije i kasnije, kada se pred različitim organima događaj mora ispričati i opisati. Žrtva mora biti upoznata sa procedurama. To je posao socijalnih službi – smatra Sandra Perić.
Ona podseća da postoji mnoštvo osetljivih oblasti u kojima se ispoljava nasilje, a koje se ne prepoznaje lako, poput psihičkog, digitalnog, verbalnog vređanja i ponižavanja, trgovine ljudima, dečijih brakova. O svemu ovome bilo je reči u Osnovnom sudu u Zrenjaninu na Tematskim otvorenim vratima suda, posvećenim nasilju u porodici, koji su organizovani u saradnji sa Visokim savetom sudstva, Vrhovnim sudom, Komitetom pravnika za ljudska prava i USAID-om.
Miroslava Pudar
BESPLATNA PRAVNA POMOĆ
Za žrtve porodičnog nasilja Grad Zrenjanin, preko svog Pravobranilaštva, obezbedio je besplatnu pravnu pomoć. Slično je i u Novom Bečeju. Takođe, u Osnovnom sudu u Zrenjaninu, svakog utorka tokom radnog vremena, obezbeđene su besplatne pravne konsultacije za one kojima je ova vrsta pomoći potreba.
