Prošle nedelje na ročištu na Višem sudu u Novom Sadu saslušani su svedoci koje je predložila odbrana u postupku koji se vodi protiv Ivana Devića, nekadašnjeg direktora JKP „Vodovod i kanalizacija”. Oni su, između ostalog, objasnili da li je povećanje koeficijenta pojedincima uticalo na ostale zaposlene, šta su ZIP obrasci, da li je direktor bio upozoren na nezakonitost aneksa i da li je probijena masa zarada.
Podsetimo, Dević se sumnjiči za zloupotrebu službenog položaja kojom je navodno oštetio Preduzeće za 1,34 miliona dinara, od decembra 2016. do juna 2018. godine, tako što je izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta povećao koeficijente sebi i grupi zaposlenih.
BEZ PROTIVLJENJA IZMENAMA
U spornom periodu svedok Dragan Pajić bio je finansijski direktor „Vodovoda”. On je potvrdio da mu je povećan koeficijent zarade i istakao da nije prvi koji je potpisao aneks. Objasnio je da se pojedinačnim pravnim aktima bavila pravna služba, kao i da nije imao ništa sa tom odlukom.
– Sećam se da se na kolegijumima razgovaralo o tome da li je sve u skladu sa zakonom. Pretpostavljam da je bilo, čim je sprovedeno – rekao je Pajić.
Kada je u pitanju Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta, Pajić tvrdi da se niko iz pravne službe nije protivio njegovim izmenama, niti da mu je poznato da se neko u vezi sa tim pismeno obraćao Deviću.
Tokom svedočenja nekadašnji finansijski direktor objasnio je da nije siguran iz kojih izvora su obezbeđivane plate.
– Čini mi se da su se isplaćivale iz sopstvenih sredstava, ali je moguće da je neki deo dolazio iz gradskog budžeta. Ne sećam se – rekao je Pajić.
Prema njegovim rečima, pre nego što je Dević došao na mesto direktora isplata zarada kasnila je i do dva meseca. Preduzeće je tada usluge naplaćivalo preko sistema objedinjene naplate, što nije funkcionisalo kako treba.
– Dević je izdejstvovao da svoja potraživanja naplaćujemo direktno. Na moj predlog ukinuti su samočitači. Praćenje stanja vodomera preuzeli su naši ljudi, a naplaćivali smo i kamate zbog kašnjenja. Na osnovu toga smo zaradili desetine miliona dinara – kaže Pajić.
U GRANICAMA MASE ZARADA
David Dimkić svedočenje je započeo pojasnivši da je izvršni direktor u „Vodovodu” postao aprila 2017. godine. Na ovu poziciju došao je sa mesta pomoćnika gradonačelnika.
Na pitanja odbrane, istakao je da se ne seća da li se o povećanju koeficijenata raspravljalo na jutarnjim sastancima, da mu nije poznato da je bilo ko iz pravne službe govorio o njenoj nezakonitosti, kao i da li je na sastancima bilo reči o izmenama Pravilnika i o Zakonu o privremenom uređivanju osnovica za obračun plata iz 2014. godine.
Nekadašnji izvršni direktor je objasnio da masa zarada nikada nije probijena, jer bi u tom slučaju reagovala lokalna samouprava, a zatim i Ministarstvo finansija.
– Masa se određivala dva puta mesečno u skladu sa sredstvima kojima preduzeće raspolaže. Ako je pojedincu povećan koeficijent, njemu i svim zaposlenima smanjio se varijabilni deo – objašnjava Dimkić.
Dalje je pojasnio da nije u pitanju značajno umanjenje, jer se varijabilni deo kretao otprilike od 2980 do 3100 dinara. U tom trenutku bilo je oko 200 zaposlenih.
Na pitanja osumnjičenog Ivana Devića, Dimkić je naglasio da je „Vodovod” na kraju 2017. godine imao slobodnih sredstava. Iako su na osnovu toga mogli da uvećaju zarade, lokalna samouprava nije dozvolila da masu iskoriste za tu svrhu.
– Na kraju 2017. godine isplaćen je jednak iznos svim radnicima, ali se ne sećam po kom osnovu – objasnio je svedok.
Dimkić tvrdi da mu nije poznato da li se neko iz pravne službe pismeno obraćao direktoru kako bi ukazao na nezakonitost aneksa. Potvrdio je da je plan „Vodovoda” i Izveštaj o radu (koji sadrži podatke o isplati plata) svake godine usvajala gradska Skupština.
ZIP OBRAZAC ODOBREN
U periodu dok je osumnjičeni bio na mestu direktora, svedok Milica Mečkić radila je na poziciji referenta zarada. Na pitanje Tužilaštva (VJT) objasnila je da je povećanje koeficijenta pojedincima na neki način uticalo na plate ostalih zaposlenih.
Prema njenim rečima, zarada se određivala fiksnim delom (koji je utvrđen ugovorom) i varijabilnim delom koji se obračunavao tako da se ne probije masa zarada.
Mečkić je, na pitanje VJT, objasnila da je ZIP obrazac sastavni deo obračuna i da se popunjava automatski.
– Pre isplate daje se Gradu na proveru. Lokalna samouprava prati da li je probijena masa zarada, kontroliše se da li je ispoštovan program poslovanja i daje odobrenje da se zarada isplati – objašnjava referentkinja.
Ona je istakla da uputstva od Devića nije dobijala, već da se dobijena odluka primenjivala na obračun. Masa zarada nije probijena, potvrdila je Mečkić.
Nastavak postupka pred Posebnim odeljenjem za borbu protiv korupcije Višeg suda u Novom Sadu zakazan je za 10. novembar. Tada će biti saslušana Katarina Fedoš Nemeš, sudska veštakinja ekonomske struke.
