Ljubav prema atlasima, kartama i specifičnostima različitih država koju je negovala u detinjstvu, motivisala je Zrenjaninku Nataliju Nikolić da kroz studije geografije sazna više o svetu koji je okružuje. Nakon završene Zrenjaninske gimnazije, diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, a potom i upisala master na Geografskom fakultetu u Beogradu.
Tokom studija iskustvo je stekla u kompaniji „HERE Technologies”, „DataDEV” i u Istraživačkoj stanici „Petnica”. Bila je članica Društva mladih istraživača „Branislav Bukurov”, nevladine organizacije (NVO) „Carpe Noctem” i EGEA Novi Sad. Organizovala je i učestvovala u naučnim terenskim aktivnostima, a bila je i deo projekta „Extreme Clim Twin” (Climathron). Bila je korisnica potpore Grada, Republike, stipendije za darovite studente Univerziteta u Novom Sadu, kao i Slobodne Države Bavarske.
Nedavno je proglašena za studentkinju generacije Univerziteta u Novom Sadu u oblasti prirodnih nauka. Šta za Vas znači nagrada „Student generacije”?
– Ona predstavlja jedno od najvećih priznanja koje sam do sada dobila. Ceo život sam učila i radila za sebe i nisam očekivala da će to biti u ovoj meri primećeno i nagrađeno. Smatram da priznanje predstavlja krunu celog mog dosadašnjeg učenja, školovanja, truda i rada. Otklanja sumnje, daje mi samopouzdanje i znak je da idem pravim putem. Zbog čega je terenski rad važan za studente geografije?
– Jovan Cvijić, naš najpoznatiji geograf, govorio je da se „geografija uči nogama”. Dakle, nije dovoljno samo usvajati znanja o prirodnim i društvenim procesima iz knjige. Tek kada fizički vidimo i doživimo geografske pojave u prostoru, možemo da kažemo da smo geografi. Koje su koristi učestvovanja u dodatnim aktivnostima tokom studija?
– Najveća prednost je upoznavanje kolega sa sličnim interesovanjima. Pored toga, kroz sve dodatne aktivnosti nadogradila sam znanje stečeno na redovnoj nastavi, putovala sam po Srbiji i regionu, išla na naučne konferencije, upoznala kolege iz drugih država… Sve su to iskustva koja nas čine kompletnijim ličnostima i doprinose da nam fakultet ostane u lepom sećanju.
Da li Vam je iskustvo koje ste stekli u udruženjima i organizacijama pomoglo da stvorite bolje poslovne prilike?
– Definitivno jeste. Upoznavanje kolega iz struke i drugih stručnjaka mnogo mi je pomoglo da shvatim koje su mi opcije, čime bih mogla da se bavim i na koji način. Osim toga, danas se veoma cene „meke veštine” (soft skils), poput interpersonalnih, veština komunikacije, liderstva, organizacije vremena i slično. One se razvijaju kroz rad u organizacijama i udruženjima. U toku studija bili ste članica NVO „Carpe Noctem”, na kom je nivou svest o svetlosnom zagađenju kod nas?
– „Carpe Noctem” me je privukla zbog specifičnosti oblasti proučavanja. Kada se govori o zagađenju u Srbiji, retko se pominje svetlosno i ljudi uglavnom nemaju svest o tome. Ono se može objasniti kao negativan produkt veštačkog osvetljenja i predstavlja bilo kakvu izmenu nivoa prirodne svetlosti u noćnim satima. Svetlosno zagađenje je, po mom mišljenju, pritajeni problem današnjice o kom ne razmišljamo mnogo, a zapravo utiče na kvalitet našeg života. Iz tog razloga je vrlo bitno podizati svest o njemu i uticati na promene i rešenja. Zašto ste se odlučili za master u oblasti geoinformatike?
– Veza geografije i informatike najlakše bi bilo opisati kroz aplikacije za navigaciju i povezivanje prostornih podataka sa različitim aplikacijama i softverima. Sve oblasti nauke se danas povezuju sa informatikom. Podatke je moguće skladištiti u računare i zatim ih obrađivati i dalje upravljati njima. Geoinformatika je oblast u razvoju u Srbiji i smatram da je bitno pratiti razvoj neke nauke i uključivati se u moderne trendove. Samo tako je moguće napredovati, kako na ličnom, tako i na poslovnom planu. Kakvi su Vam planovi za budućnost?
– Uvek su mi najteža pitanja koja se tiču planova za budućnost. Volim da imam sve isplanirano u životu, ali sam i naučila da se neke stvari ne mogu predvideti. Za sad imam mnogo planova za putovanje na kongrese i kratkoročne razmene po Evropi. Nakon završavanja master studija ću najverovatnije upisati i doktorske i zaposliti se.
