NEBOJŠA MELJANAC, PREDSEDNIK OPŠTINE SEČANJ, O PRETHODNOJ GODINI I PLANOVIMA ZA 2023.

Izgradnja industrijske zone – nove prilike za zapošljavanje

Jedna od najuspešnijih godina za Opštinu Sečanj je za nama, veruje Nebojša Meljanac, koji se na njenom čelu nalazi od maja 2022. godine. U prethodnih dvanaest meseci započeta je revitalizacija lokalnih i atarskih puteva, projekti izgradnje bunara i vodovodnih čvorišta, koji će pomoći da se reši problem snabdevanja vodom, uređeni su objekti domova kulture, školskih i predškolskih ustanova, uz dobru saradnju sa pokrajinskim i republičkim organima.
Budući da rezultati popisa pokazuju da sada u Opštini ima 3.000 žitelja manje nego pre jedanaest godina, jedan od najvažnijih ciljeva u 2023. godini biće dolazak investitora u industrijsku zonu kako bi se obezbedila nova radna mesta.
Koji rezultati su obeležili prethodnu godinu?
– Pre svega, izdvojio bih ulaganja u infrastrukturu. Završena je obnova tri kilometra ulica u Jarkovcu i Neuzini. Prvi put krenuli smo sa rešavanjem sanacije postojećih oštećenja na lokalnim putevima, koje ćemo nastaviti. Realizovana je i prva faza izgradnje atarskih puteva u Sečnju, Krajišniku, Jarkovcu i Neuzini. Nastavak radova biće jedan o prioriteta, kako bi poljoprivrednici lakše dolazili do svojih njiva.
Dosta smo uradili i na rešavanju problema u vezi sa vodosnabdevanjem. Počela je izgradnja bunara za novu pijaću vodu u Neuzini, što će rešiti dugogodišnji problem meštana. Obezbeđena su sredstva za bušenje bunara u Šurjanu, Sečanju, Jarkovcu, Krajišniku i Jaši Tomiću. Završena su čvorišta na vodovodu u Sečnju, a cilj je da se svake naredne godine ovaj problem rešava u jednom naseljenom mestu opštine.
Kada su u pitanju kulturno – obrazovni projekti, pored Sečnja i Konaka, obnovljen je krov Doma kulture u Jaši Tomiću. Sanacija nam je bila jako važna jer kulturno-umetničko društvo koje u Jaši deluje, ima velike ambicije za organizovanje kulturnih sadržaja u selu.
U Sutjesci je napravljena fiskulturna sala koja je dobila i upotrebnu dozvolu. Osim za potrebe nastave, koriste je i sportisti. U planu je zamena krova na školama u Sečnju, Konaku i Boki, kao i predškolskih ustanova u Krajišniku i Jarkovcu.
Kako ocenjujete saradnju sa višim nivoima vlasti u finansiranju kapitalnih projekata?
– Komunikacija sa institucijama, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom nivou je odlična, zbog čega je saradnja sa njima na zavidnom nivou. Sve što smo do sada realizovali ne bismo uspeli da ostvarimo bez njihove pomoći. Stali su uz nas i pomogli pri obezbeđivanju sredstava za ispunjenje planova. Nailazimo na veliko razumevanje, što nam pomaže da građanima obezbedimo bolje uslove za život.
Rezultati popisa pokazuju da je broj stanovnika u Opštini pao za oko 25 odsto. Na koji način se borite sa depopulacijom?
– Radna mesta su ključ života i funkcionisanja svake opštine. Zbog toga smo započeli projektovanje industrijske zone u Sečnju, kako bismo stvorili nove šanse za zapošljavanje. S druge strane, u saradnji sa Komisijom za populacionu politiku i udruženjima, materijalno pomažemo roditelje kroz jednokratnu novčanu pomoć pri rođenju deteta, zatim kupovinom udžbenika za najmlađe đake, a finansiramo i najbolje učenike i studente. Uz pomoć Ministarstva za brigu o selu ove godine dodeljena su sredstva za kupovinu 30 seoskih kuća sa okućnicom za mlade bračne parove. Ove mere su poslednjih godina uticale na manji odliv stanovništva i rast nataliteta. Pozitivan prirodni priraštaj nam je prioritet, ali je u pitanju dugotrajan proces.
Koji projekti će biti prioritet u narednoj godini?
– Fokus će biti na završetku kompletnog asfaltiranja svih ulica i obnova školskih zgrada u naseljenim mestima Opštine. U Sečnju se planira završetak i adaptacija sportske hale, završetak kanalizacione mreže, kupovina najsavremenije medicinske opreme za Dom zdravlja. Pored toga, želimo da obezbedimo sredstava za angažovanje lekara specijalista, kao i pomoć pri specijalizaciji postojećeg lekarskog kadra. Takođe ćemo se fokusirati na izgradnju industrijske zone i dovođenje kompanije koja će zaposliti lokalno stanovništvo.

J. Šormaz

Foto: Spaso Mladenovski