Neizvesnost je otrov za napredak
Piše: dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Ekonomske performanse Srbije u godini koja je pred nama će zavisiti od brojnih faktora, kako iz domaćeg tako i iz međunarodnog okruženja. To se, pre svega, odnosi na aktuelna geopolitička previranja i sukobe (u Ukrajini i pojasu Gaze). S obzirom na to da niko ne može da predvidi da li će uslediti njihovo razrešavanje ili dodatno zaoštravanje, sledi da će visok stepen neizvesnosti bojiti i ekonomsku sliku u 2024. godini.
Osim toga, verovatno je da će Evropska centralna banka (ECB), kao i Narodna banka Srbije (NBS) i u toku ove godine nastaviti da vode restriktivnu monetarnu politiku (referenente kamatne stope će ostati visoke) sve dok se inflacija ne spusti u ciljane/projektovane okvire. Svakako da ne treba zanemariti ni one opasnosti koje vrebaju iz energetske sfere (moguća poskupljenja).
Kombinacija visokih kamatnih stopa i cena energenata bi mogla da koči ekonomski razvoj. Prvo, kada su krediti skupi, preduzeća usporavaju ili odustaju od realizacije investicionih projekata. Usled toga dolazi do pada tražnje za kapitalnim dobrima (proizvodnim objektima, mašinama, opremom i alatima), a to izaziva smanjenje proizvodnje onih firmi koje produktuju ovu vrstu robe. Drugo, kada su kamatne stope visoke potrošačima su manje dostupni krediti za kupovinu robe široke potrošnje (automobili, kućni aparati, nameštaj), što vodi ka padu tražnje za ovim proizvodima. Posledica je pad obima proizvodnje i zaposlenosti u preduzećima koja posluju u ovim delatnostima. Treće, rastuće cene energenata smanjuju kupovnu moć stanovništva, jer im na raspolaganju ostaje manji deo dohotka za kupovinu drugih dobara i usluga, što dodatno utiče na opadanje tražnje za robom široke potrošnje.
Za privredu Srbije će od izuzetne važnosti biti i ekonomski tokovi u EU. Evropska unija je najznačajniji spoljnotrgovinski partner naše zemlje, s obzirom da se oko 60% od ukupne razmene dobara i usluga sa inostranstvom (izvoz + uvoz) obavlja sa zemljama članicama ove integracije. Kao najznačajniji partneri se izdvajaju Nemačka i Italija, sa kojima je u toku prvih 11 meseci 2023. godine zabeležen obim razmene u iznosu od 8,4 i 4,1 milijardu evra, respektivno. Osim toga, u Srbiji postoji više od 2.000 poslovnih subjekata u kojima postoji većinsko učešće kapitala (50% i više) poreklom iz zemalja članica EU. Ova preduzeća zapošljavaju oko 220 hiljada radnika i u njima se kreira oko 10% bruto domaćeg proizvoda Srbije. Navedeni faktori rizika u 2024. (neizvesnost, visoke kamate i skupi energenti) će biti posebno izraženi u državama u kojima industrijska proizvodnja ima veliki udeo u privrednoj strukturi. Takav je slučaj Nemačke, koja će u 2023. godini imati pad BDP-a (oko 0,5%), dok se u 2024. očekuje rast od 0,8%, što je manje od predviđanja za evro zonu (1,2%). Imajući u vidu naše ekonomske veze sa najvećom evropskom privredom, ove projekcije svakako ne zvuče ohrabrujuće.
Kada su u pitanju rizici iz domaćeg okruženja, oni se pre svega odnose na povećanje troškova poslovanja privrednih subjekata koji delom nastaju i usled mera koje donosi sama država, kao što su rast minimalne cene rada bez odgovarajućih poreskih olakšica, akciza… Čak se i na lokalnom nivou najavljuje podizanje nameta (firmarine, daljinsko grejanje). Veliko je pitanje da li će i kako domaća mikro, mala i srednja preduzeća moći da izdrže navedene troškovne pritiske.
