U Osnovnoj školi „Vuk Karadžić” đaci za završni ispit sve više biraju fiziku. Za naglu popularnost ovog teškog predmeta od 2017. zaslužan je nastavnik Nemanja Micić. Predaje i u „2. oktobru”. Deci približava apstraktno gradivo na lako razumljiv način, drži dopunsku i dodatnu nastavu, trudi se da učenici što više vežbaju. Ne libi se da svoje slobodno vreme odvoji za pripremu đaka za takmičenja.
Autor je recenzije udžbenika i zbirke zadataka izdavačkih kuća „Klet” i „Novi Logos”, i učesnik u izradi priručnika za nastavnike fizike. Nije samo vešt za katedrom, već vredno radi i na ličnom usavršavanju.
Micić je rođen 1993. godine. Osnovnu i srednju školu završio u rodnom gradu, a fiziku je diplomirao 2016. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, sa prosekom 9,54. Master studije odbranio je 2017. sa desetkom. Uža oblast koja ga zanima je teorijska fizika kondenzovane materije. Kako ste se opredelili za ovu nauku?
– Fizika mi se uvek dopadala jer je živ predmet. Prepuna je primera iz svakodnevnog života, objašnjava nam sve prirodne pojave, tako da je to kod mene presudilo, pored interesovanja za matematiku. Imao sam sjajnog uzora na fakultetu, profesora teorijske fizike Petra Malog, poreklom iz Zrenjanina. Njegova predavanja i predanost radu bili su za mene prekretnica da razmišljam o prosveti. Upisao sam studije sa idejom da radim u školi. Iako sam se posle usmerio na teorijsku fiziku, ljubav prema predavanju je preovladala. Mislim da mi je mesto u školi i među decom. Radujem se kada vidim da toliko njih, uz moj rad, zavoli ovaj predmet. Dragoceno mi je da dete od početka uvedem u čitav proces, i da kada bude u osmom razredu, lako može da ode u srednju i snađe se. Lepo je čuti da je čak troje mojih bivših đaka iz „Vuka” upisalo fiziku. Kada vidite da se danas malo mladih opredeljuje za te studije, ova informacija ohrabruje. Boravili ste na Institutu CERN, u okviru seminara za profesore. Na šta ste još ponosni?
– Istakao bih Međunarodne konferencije studenata fizike u kojima sam učestvovao. Boraveći u Torinu i Helsinkiju upoznao sam kolege iz raznih krajeva sveta, kao i u poseti Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje (CERN). Možda moj boravak tamo nema toliki značaj za đake, ali za mene lično ima. Izuzetno je iskustvo slušati predavanja naučnika i pratiti njihov rad u laboratoriji. CERN često organizuje masterklas i mogu se pratiti i sa učenicima.
Od postignuća vezanih za obrazovanje posebno sam ponosan na osvojenu prvu nagradu na konkursu „Digitalni čas” u organizaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Takođe, autor sam rada iz uže naučne oblasti i aktivan u okviru društva „Zrnjaninska grupa nastvnika prirodnih nauka”. Na koji način inspirišete učenike da zavole fiziku i naučni pogled na svet?
– Krećemo od života. Uvek im pokažem prezentacije, pitam ih da li su razmišljali kako pada kiša, zapitali se zašto se javlja duga posle nje, kako nastaju munje, tornada. Oni se odmah aktiviraju sa milion predloga. Tu vidite dečiju iskrenu reakciju da ipak vole prirodu, iako su u startu mislili da je fizika bauk. Zapravo ih odbija strog matematički rečnik. Zato se trudim da im fizičke zakone objasnim jednostavno. Fizika je prepuna primera iz života, naročito je lepa u sedmom i osmom razredu, posebno kada radimo optiku, sočiva, građu oka, oscilacije, talase. Oseća se atmosfera zainteresovanosti ako ih vodite primerima iz života. Smatrate li da znanje treba da bude funkcionalno ?
– Fizika je logična nauka. Ako đaci od početka uhvate ritam i počnu pravilno da uče, neće imati problem. Dajem im zadatke posle kojih se ne boje završnog testa i ohrabrujem ih. Zato se sada dešava da je u „Vuku” 75 odsto đaka odabralo fiziku za treći test na maloj maturi. Ne pitam ih šta je masa, težina, kako glasi prvi Njutnov zakon. Reprodukcija nije dovoljna, važnije je da se to sve razume i primeni. Prvi Njutnov zakon moji učenici pamte po primeru: „Šta ti se desi kada sediš u autobusu, a on naglo zakoči”. Deca su svakodnevno izložena svim lekcijama fizike, čim izađu iz škole. Grupa od 20 vaših učenika osvojila je nedavno brojna priznanja na takmičenjima. Kako ih spremate?
– Pripremam ih, ali ih učim i da pišu istraživačke radove. Učestvovali su sa njima i osvajali prve nagrade. To pokazuje da se i osnovci mogu uvesti u naučni postupak, izradu eksperimenta, prikaz rezultata merenja. Uspešno se bavite digitalizacijom nastave fizike. Koliko je to važno?
– Digitalizacija je mač sa dve oštrice ako se na času ne kontroliše kako treba. Današanjoj deci informacije su dostupne, ali time treba upravljati. Pravim im prezentacije i primećujem da je tada njihova pažnja maksimalna. Ako nema uslova za eksperiment, radimo virtuelnu simulaciju, a pripremam i interaktivne kvizove. U okviru „Tima za podsticanje i razvoj digitalizacije nastave”, koji sam oformio u „Vuku”, trudim se da, zajedno sa drugim kolegama, podignem nivo digitalnih kompetencija kroz obuke koje držimo. Aktivno se bavim pomenutim procesom i trudim se da ovaj koncept zaživi i među ostalim obrazovnim ustanovama, jer učenici novog doba zahtevaju inovativniji pristup u odnosu na klasičan.
