Neodoljiva privlačnost minusa
Dozvoljeno prekoračenje po tekućem računu je vrsta zajma. Oni koji sa bankom potpišu ugovor o korišćenju takvog minusa, osim novca koji redovno zarađuju, imaju na raspolaganju i dodatni iznos. Najčešće je to do visine mesečnih primanja. Zbir sopstvenih sredstava i odobrenog prekoračenja čini tzv. raspoloživo stanje.
U pitanju je vrlo praktičan vid pozajmice (brza i jednostavna procedura odobravanja, fleksibilan način korišćenja, jednostavan obračun i naplata kamate), što ujedno predstavlja i veliku opasnost za korisnike. Naime, njegova privlačnost je u tome što klijenti zbog osećaja da imaju više novca nego što zarađuju, lako prestaju da ga doživljavaju kao kredit, što je pogrešno.
Najveći problem u vezi sa ovom vrstom bankarskog zajma je njegova cena. Prema podacima Narodne banke Srbije, prosečna kamatna stopa na ovu vrstu kredita je tokom perioda 2010-2024. godina iznosila čak 30,5% godišnje! Iako se tokom posmatranog razdoblja postepeno smanjivala, sa 38,4% (septembar 2010.) na 27,8% (decembar 2024.) činjenica je da se radi o izuzetno skupoj vrsti pozajmice.
Građani su dozvoljeno prekoračenje najviše koristili tokom 2013. i 2014. godine (oko 26 milijardi dinara). Taj iznos je u 2024. opao na 19 milijardi dinara. Prosečna godišnja suma dugovanja po ovom osnovu u intervalu 2010-2014. godina iznosila je oko 22 milijarde dinara. S obzirom na to da se radi o najskupljoj vrsti duga, pozitivno je što se udeo dozvoljenog minusa u ukupnim kreditima plasiranih stanovništvu smanjio za više od tri puta, sa 3,61% (2010) na 1,17% (2024).
Novim pravilima o ceni zaduživanja kod banaka, koja se primenjuju od početka ove godine, predviđeno je da se na ovu vrstu zajma ne mogu naplaćivati kamatne stope više od 19,75% (zakonska zatezna od 13,75% uvećana za šest procentnih poena). Tako je cena dozvoljenog minusa snižena čak za jednu trećinu, sa oko 28% na 19,75% (za preko osam procentnih poena).
Korisnici treba da znaju da se kamatna stopa na dozvoljeni minus zaračunava samo na iznos koji se koristi, a ne na obim koji je odobren. Kamata se obračunava na broj dana tokom kojih je dužnik bio u minusu. Primera radi, klijentu banka može da odobri iznos dozvoljenog prekoračenja od 80.000 dinara. Međutim, on kada troši više od svojih primanja, to može činiti u iznosu manjem od odobrenog i samo tokom određenog broja dana u mesecu. Recimo, neko može da bude u minusu po tekućem računu 30.000 dinara od 20. do 30. u mesecu. Nominalna kamatna stopa će se u tom slučaju obračunavati na iznos od 30.000 dinara i za period od deset dana.
Primera radi, ukoliko se komad garderobe koji u prodavnici košta 10.000 dinara plati novcem koji je na ovaj način pozajmljen od banke, odmah treba imati na umu da je stvarna cena koja se plaća za oko 19,75% veća, odnosno da iznosi blizu 12.000 dinara. Razliku, koja predstavlja profit banke, kupac će otplaćivati tokom narednog perioda, čime će umanjiti svoju platežnu sposobnost u budućnosti.
Uprkos tome što je pojeftinio, ovaj bankarski proizvod je i dalje veoma skup, pa ga treba koristiti samo u krajnjoj nuždi i u vrlo ograničenom vremenskom periodu (kratkoročno). Za sve ostale situacije, daleko je bolje opredeliti se za neki prikladniji (jeftiniji) kreditni proizvod.
