Nešto je trulo…
Piše: dr Dejan Molnar vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Korupcija se može definisati kao zloupotreba javnih resursa zarad sticanja ličnih koristi. Ona negativno utiče na razvoj jedne države po više osnova. Troškovi koruptivnog ponašanja se mogu podeliti na četiri velike grupe: politički, ekonomski, socijalni i ekološki. Na političkom planu, visok stepen korupcije predstavlja prepreku za razvoj demokratskog društva i vladavine prava. U ekonomskoj sferi, ona podriva privredni rast, jer otežava i poskupljuje obavljanje poslovnih transakcija.
U socijalnom smislu, ona slabi poverenje ljudi u politički sistem i institucije, čime se dodatno ohrabruje „kvarno” ponašanje i upravljanje. U pogledu ekologije, korupcija se javlja sa ciljem da se nekažnjeno i uz minimalne troškove eksploatišu prirodni resursi i zagađuje životna sredina.
Nivo korupcije se meri pomoću Indeksa percepcije korupcije (Corruption Perceptions Index – CPI). Pomenuti indeks agregira podatke i informacije iz brojnih izvora kojima se izražava mišljenje poslovnih ljudi i eksperata o tome koliki je stepen korupcije u javnom sektoru u konkretnoj zemlji. Ovaj indikator može uzeti vrednost od 0 (stanje totalne korupcije) do 100 (potpuno odsustvo). Dakle, što je niža vrednost – veći je stepen korucije.
Prema najnovijem Izveštaju za 2022. godinu koji objavljuje „Transparency International”, Srbija se nalazi na 101. mestu od 180 država. Zabeležila je vrednost indeksa od „samo” 36, što je daleko niže od proseka EU (66) i manje od svetskog proseka (43). To je najniža vrednost ovog pokazatelja i najlošiji rang na globalnoj listi za Srbiju od kada se on izračunava i prati (od 2012. godine). Najpovoljnije stanje na području percepcije korupcije u Srbiji bilo je 2013. i 2016. godine (nivo CPI od 42). Međutim, nakon toga, sledi pogoršanje. U periodu 2017-2022. godina indeks je u konstantnom padu, što znači da se nivo percepcije korupcije povećavao iz godine u godinu.
Interesantno je uporediti poziciju Srbije u odnosu na države Centralne i Istočne Evrope (CIE). Nažalost, mora se konstatovati da se tokom prethodne decenije Srbija prilično „udaljila” od ovog regiona. Razlika između vrednosti CPI-a naše zemlje i proseka CIE je 2013. godine bila 7,13 indeksnih poena (Srbija 42; prosek CIE 49,13), da bi se 2022. duplirala i iznosila 14,07 (Srbija 36; prosek CIE 50,07). Dakle, dok se stanje na području korupcije u regionu CIE poboljšavalo, kod nas se pogoršavalo.
Srbija je u periodu od 2014. do 2022. godine ostvarila slabije rezultate na planu privrednog rasta nego zemlje regiona CIE. Prosek (aritmetička sredina) ostvarenih godišnjih stopa rasta BDP-a u navedenom intervalu za našu zemlju iznosi 2,57%, a za zemlje CIE 3,34%.
Proizilazi da se niža stopa privrednog rasta ostvaruje tamo gde je stepen korupcije veći i ima rastući trend. Neki od glavnih razloga zbog kojih privreda Srbije zaostaje za okruženjem svakako su slabe institucije, nedovoljan kvalitet upravljanja državom, postojanje privilegovanih pojedinaca i grupacija, zatim odsustvo odgovarajuće borbe protiv korupcije, nedovoljna politička stabilnost i drugo.
