Imena su ništa – ideja je najvrednija stvar u umetnosti
Od početka godine Asocijacija likovnih umetnika Zrenjanina (ALUZ) predstavlja svoje članove i autore sa lokalne scene. Okrenuti su pre svega mladima kojima daju „vetar u leđa”. Zrenjaninci su nedavno imali priliku da se upoznaju i sa stvaralaštvom mladog umetnika Milana Banjanina (2001) koji je prvi put izlagao u gradu.
Kako je za naš list ispričao, do svoje desete godine išao je u Osnovnu školu „Dr Jovan Cvijić”, potom se njegova porodica preselila u Rumuniju. U Bukureštu je pet godina pohađao prestižnu „Mark Twain international school”.
Sa 15 godina se vratio i završio Zrenjaninsku gimnaziju, prirodno-matematički smer. Ljubav prema stvaralaštvu i konstantno napredovanje u crtanju usmerili su ga na novosadsku Akademiju umetnosti, gde je na drugoj godini studija vajarstva. Tečno govori engleski (C1 nivo) i rumunski jezik. U svojim delima koristi različite tehnike, uključujući akrilne i grafitne boje, ulje i ugalj.
Bavi se boksingom, što mu, kako kaže, pruža izazov i osećaj euforije nakon treninga. Muzika mu je bila i ostala jedna od inspiracija. Osnovao je bend „I like cars” i uskoro ga očekuje svirka. Pored svih aktivnosti, u slobodno vreme, bavi se i tetoviranjem. Šta su sugrađani mogli da vide na Vašoj izložbi?
– Predstavio sam se kroz raznolik spektar umetničkih dela pružajući posetiocima intiman uvid u moj unutrašnji svet. Kroz slikarske kompozicije i crteže, koristio sam motive boksera, religijske simbole, gubitke odnosa i motiv samoće kako bih vizuelno dočarao srž i centar mog mozga. Zrenjaninci su imali priliku da vide proces mog stvaralaštva, od svesnog rada do korišćenja podsvesnih ideja i dnevnog sanjarenja. Zašto ste odabrali naziv „Nije bitno”, a prvi put se predstavljate?
– Odluka da tako nazovem izložbu proizilazi iz želje da zaobiđem tradicionalna očekivanja i postavim fokus na suštinu umetničkog dela, a ne na njegov naziv. Ideja je bila izbeći konvencionalna pitanja koja stvaraoci stalno dobijaju i naglasiti važnost truda i kreativnosti uloženih u samu umetničku ideju. Imena su ništa. Ideja je najvrednija stvar u umetnosti. Koje teme Vas zaokupljuju i šta se najčešće pojavljuje na Vašim radovima?
– Privučen sam samoćom i patnjom, i ti motivi se reflektuju u mojim delima. Najviše su zastupljeni likovi boksera i religijski simboli, koji služe kao sredstvo izražavanja ličnih emocija i dubokih životnih iskustava.
Odakle ljubav prema slikanju i kako ste se odlučili da napravite zaokret u obrazovanju. Koje su prednosti jedne u odnosu na drugu disciplinu?
– Iako studiram vajarstvo, ljubav prema crtanju ostaje prisutna. Raznolikost umetničkih izraza omogućava mi da istražujem i kombinujem. Nije mi bitno koju diplomu dobijem sve dok radim ono što hoću.
Šta Vas je još oblikovalo kao umetnika?
– Muzika, posebno grandž (grunge) pokret iz 90-ih, značajno je uticao na mene. Privlači me estetika prljavog i ružnog, što se reflektuje i u mom stvaralaštvu. Religija me inspiriše, ali ne utiče direktno na moj umetnički izraz. A što se tiče filozofije, moji radovi već dosta filozofiraju u moje ime (smeh). Ko su Vaši uzori?
– U ranijim fazama stvaralaštva imao sam ih mnogo, ali s vremenom težim da se oslobodim njihovog uticaja i samo gledam sebe. Sada se uglavnom hvatam za pojmove i koncepte (ružnog, lepog, neprijatnog ili prijatnog), a ne za uzore. Na Vašim crtežima primetni su autoportret, elementi stripa, životinje. Šta time poručujete?
– Autoportret je tu zato što nema smisla da iko drugi bude tu. Ne znam. Ponekad imam problem da komuniciram sam sa sobom i autoportreti mi pomažu. Životinje su prisutne, jer mi je nekad interesantnije da njih slikam nego ljudska bića. Više mi one govore. Nekad više kažu u slici. Elementi stripa su tu zato što imam 60 ideja. I umesto da nacrtam isto toliko crteža ja sve ideje „zaglavim” na jedan papir. Ne dajem im mnogo mesta da „dišu” i sviđa mi se taj način rada.
Kako je danas biti stvaralac na početku karijere i kako sebe vidite u bližoj budućnosti?
– Biti mlad umetnik je lako. Svako ko kaže drugačije samo pokušava da se pravi važan. Imam celu budućnosti ispred sebe, još pored toga sadašnjost provodim crtajući i slušajući muziku. Mislim da niko ne može lakše da preživi bez truda u ovom svetu nego mlad umetnik. Baš zato se treba nenormalno mnogo truditi. Bar ako želiš da se osećaš vrednim. Pratite li lokalnu umetničku scenu i kulturna dešavanja?
– Iako studiram u Novom Sadu, upoznat sam sa radom pojedinih zrenjaninskih umetnika, koliko mi to obaveze dozvoljavaju. Nažalost, od studija jedva nađem vremena da dišem, a kamoli da redovno pratim umetničke scene.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan D. Njegović i radovi Milana Banjanina
