Podrška muškarca u borbi žene za njena prava je ključna
Drevne civilizacije spadaju u najstarije. Njihove tekovine i (ne)materijalna kultura, iako skromna, svedoče o vremenu koje je današnjem čoveku skoro i nepojmljivo. Ono što su praljudi ostavili kao posebnu vrednost jesu tragovi prvih umetničkih dela, koja sve više privlače istraživače, naučnike, stvaraoce. U prilog tome je činjenica da se i danas divimo slikarstvu koje kriju pećine „Altamira” (Španija) i „Lasko” (Francuska). Ljudi toga doba bili su drugačiji od svih. Živeli su u skladu s prirodom i njenim zakonima. O mestima u kojima je pračovek obitavao i ostavljao tragove, ali i mitovima, legendama, varovanjima, ritualima može se čitati u brojnim spisima i tekstovima.
Jedna od knjiga na ovu temu je i „Pradevojčica”, roman za decu Desanke Maksimović, koji je odnedavno postao i školska lektira. Poslužio je kao inspiracija rediteljki Sonji Petrović i dramaturškinji Mini Petrić da na Lutkarskoj sceni Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” postave istoimenu predstavu. Premijerno je izvedena u petak, 25. novembra. Namenjena je deci starijoj od osam godina, ali u njoj mogu uživati i mnogo toga naučiti i ostale generacije.
POLOŽAJ U DRUŠTVU
U središtu priče je devojčica Gava (Una Beić), hrabra i talentovana ćerka šamana (vrača), umetnica, koja je od rođenja počela da upoznaje pravila plemena. Poželela je da ih promeni i postane lider. Put do ostvarenja cilja, odrastanje i sazrevanje za nju je bilo poprilično trnovito. Doživela je radost i okusila potpunu slobodu, imala je dom i sigurnost, ali se suočila i sa gubicima, smrću, bolom. Nije klonula, već je uspela da prebrodi sva iskušenja i unese promene u svoju zajednicu.
Važna poruka koju nosi „Pradevojčica” je, pre svega, odnos prema ženama i njihovom položaju. Kroz vreme on se menjao, evoluirao je, ali su neki postulati ostali isti. Zastupljeno je očekivanje žene da rađa i odgaja decu. I danas se u nekim sredinama bespogovorno moraju povinovati muškarcima koji imaju sva prava. Tako su izgrađeni temelji patrijarhata.
Gava je najveći deo slobodnog vremena provodila u netaknutoj prirodi okružena životinjama (divlji konji, zečevi, kornjače, gušteri, leptiri) i biljkama. Kroz avanture pratio ju je drug, dečak Buk (Predrag Grujić). Priča o Gavi i Buku govori o velikoj i važnoj ulozi i podršci muškarca u životu i borbi jedne žene. Kako je objasnila dramaturškinja Mina Petrić, dečaci moraju da traže za svoje drugarice ista prava koja sami uživaju, da ih vide ravnopravnim sebi. Ako to nije slučaj, kako je rekla, o kakvom prijateljstvu ili ljubavi uopšte možemo da govorimo? Buk je jedan takav dečak, pravi prijatelj.
EKOLOŠKI TEATAR
Bitan segment kada govorimo o praljudima jeste njihov govor. Nije ličio na današnji. Ogledao se u onomatopejama, podražavanju zvukova iz prirode. Bio je razumljiv isključivo pripadnicima plemena. Upravo je to bio najveći izazov sa kojim su se talentovani glumci susreli. Nisu koristili tekst romana, već su, po zamisli rediteljke, na maestralan način, svojim glasovima, pokretima, gestikulacijom dočarali život u jednoj pećini.
Pažnju mališana najviše su privukli songovi koje je uradio Nenad Kojić. Pažljivim odabirom melodija, publiku je „vratio” u praistoriju. Zrenjaninci su mogli da u potpunosti dožive i prožive sve rituale drevnih naroda u kojima su muzika, igra i ples dominantni. Scenografija, kostimi, lutke, rekviziti su zaokružili priču o Pradevojčici. Zanimljivo je što su napravljeni od prirodnih (ekoloških) materijala. Kako je za naš list ispričala Sonja Petrović, u procesu stvaranja nije želela da koristi plastiku, stiropor niti bilo koje druge hemijske supstance koje bi ugrozile životnu sredinu.
Način na koji su glumci oživeli i pokretali lutke i ispričali priču, ostavio je snažan utisak na gledaoce, posebno najmlađe, koji su aktere na kraju predstave nagradili dugim i gromoglasnim aplauzom.
Podsetimo, publika je imala priliku da na ovogodišnjem Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine u Zrenjaninu pogleda i komad Sonje Petrović „Ko je ubio Dženis Džoplin”.
GLUMAČKA PODELA
U predstavi osim Une Beić i Predraga Grujića igraju: Nataša Milišić, Danilo Mihnjević, Snežana Popov, Olgica Trbojević Kostić i Miroslav Maćoš. Inspicijentkinja i suflerka je Aleksandra Šalamon. Dizajnerka lutaka, scenografije, kostima i plakata je Irina Somborac, dok je Dragana Kojičić stručna saradnica za zemljanu arhitekturu.
