NOVINARKA „ZRENjANINA” PRENOSI UTISKE IZ LETNjE ŠKOLE NEMAČKOG JEZIKA ODRŽANE TOKOM JULA U AHENU
Prava nastava tek počinje van učionice
- Najomiljeniji deo kursa bilo je internacionalno veče – kada je svako doneo ili pripremio hranu ili piće iz svoje zemlje, uz takođe internacionalni izbor muzike. Valjalo je probati od svega po malo
Za mene je odluka da se nauči strani jezik izraz prijateljstva. Ona je ispružena ruka. Nije to samo put do pregovora. To je način da te bolje upoznam, da ti priđem, da se približim tvojoj kulturi, tvojim društvenim običajima i tvom načinu razmišljanja – rekao je autor špijunskih romana i bivši diplomata Dejvid Kornvel, poznatiji kao Džon Le Kare, u junu ove godine na ceremoniji dodele nagrada nastavnicima nemačkog jezika u nemačkoj ambasadi u Londonu.
POLAZNICI SU UGLAVNOM STUDENTI
Učenje stranog jezika nikako ne bi trebalo da se svede samo na lekcije iz udžbenika u učionici, jer učenje jezika je i upoznavanje sa kulturom, običajima i istorijom neke zemlje. Upravo to omogućavaju višenedeljne letnje škole jezika u inostranstvu. I još mnogo toga…
Sve škole funkcionišu po sličnom principu: organizuju ih najčešće centri za jezike pri fakultetima, traju nekoliko nedelja, uz četiri-pet sati intenzivne nastave, ali su tu i radionice, ekskurzije i aktivnosti poput filmskih večeri ili igranja društvenih igara. Polaznici ovih škola uglavnom su studenti, koji dolaze sa različitih kontinenata i svi imaju istu želju: savladati jezik. Neki ga uče zbog posla ili daljeg školovanja, neki iz hobija, neki studiraju taj jezik ali nikako da ga „progovore”, a ima i starijih učesnika kojima je znanje određenog jezika potrebno kako bi se lakše snašli kada posećuju svoju decu u inostranstvu ili da bi se bolje razumeli sa budućom snajkom ili zetom koji dolaze iz druge države. U većim zemljama ovakve škole su tradicija i deo misije širenja kulturnog uticaja.
U Nemačkoj, na primer, kursevi jezika postoje u svim većim gradovima u zemlji, a neki traju i više decenija. Kako bi se jasnije razumelo šta donosi učešće u letnjoj školi jezika, dopunićemo priču isečcima sa kursa nemačkog jezika u Ahenu, održanog jula ove godine, a koji je uz 150 devojaka i mladića iz celog sveta pohađala i potpisnica ovih redova na Akademiji za jezike pri Univerzitetu primenjenih nauka.
ZABORAVITE NA MATERNjI JEZIK
Prva stvar koju valja uraditi na početku letnjeg kursa: zaboraviti na maternji, a takođe i na engleski jezik. To je kao borba na klizalištu da se odlepiš od ograde i da otkližeš dalje. Noge su nesigurne, pokreti ukočeni i isprekidani, a pogled prikovan za led kako se slučajno ne bi napravio pogrešan korak. Tako je u početku i u komunikaciji na stranom jeziku. Što pre prihvatiš da je normalno grešiti i da se možeš izraziti na drugi način ako se ne setiš nekih reči, to će i komunikacija biti opuštenija i tečnija. Pritom se počne opažati koliko su u razgovoru bitni i gestovi i mimika, te da je „vaaau” univerzalno razumljiv znak oduševljenja, čuđenja ili iznenađenja.
Osim što maternji jezik predstavlja zonu komfora, takođe je i vrlo nepristojno služiti se njime u grupi ljudi koji ga ne razumeju, a na ovakvim kursevima uvek je tu međunarodno društvo. Boravak u stranoj zemlji pomaže pri usvajanju novih reči. Ćaskajući sa drugim učesnicima kursa, sa nastavnicima, slušajući jezik u prevozu, na ulici ili na lokalnom radiju, brže se uče naročito sleng i fraze.
BUDI SE RADOZNALOST
Iako je predviđeno da tokom letnje škole fokus najviše bude na kulturi te države gde se kurs održava, učesnici često pričaju o svojim zemljama i načinu života. Što je u redu, dokle god je na stranom jeziku. Osećaj je da se među učesnicima više nego inače budi radoznalost, te se kućama vraćaju bogatiji za neka nova saznanja, čak i kad su u pitanju osnovne stvari, na primer da se u Kazahstanu govore ruski i kazaški, da se kimono u Japanu nosi u svečanim prilikama poput matura, da se živeli na portugalskom kaže saude ili da se u Srbiji govori srpski (a ne ruski).
Najomiljeniji deo kursa u Ahenu bilo je upravo internacionalno veče – kada je svako doneo ili pripremio hranu ili piće iz svoje zemlje, uz takođe internacionalni izbor muzike. Valjalo je probati od svega po malo, tako da se na tanjiru našla španska tortilja de patata (sa krompirom), poljsko pecivo pjerogi, sušeno voće iz Jermenije, tost sa džemom i puterom od kikirikija. Naravno, nazdravljalo se nemačkim pivom, uz Prost!
VEŽBANjE KOMUNIKACIJE
Poseban aspekt ovih letnjih škola jeste mogućnost da se putuje, za šta su predviđeni vikendi, kada nema nastave. Nekada ekskurzije vode organizatori kursa, ali često učesnici putuju u svojoj režiji, obično zajedno u grupama. To je i prilika da vežbaju komunikaciju i snalaženje u svakodnevnim situacijama, poput toga kako pronaći najjeftinije karte ili odgovarajuću liniju u metrou. I pored gugl mapsa i planiranja rute, lutanja po gradu su česta. Međutim, tada je posebna nagrada kada se nabasa na neke skrivene gradske kutke, poput šarene ulice Kifernštrase u Dizeldorfu, nekada predviđene za izgradnju poslovnog centra, a koju su osamdesetih godina prošlog veka umetnici okupirali i oslikali.
Troškovi za letnje škole jezika nisu mali, potrebno je platiti kurs, smeštaj, hranu, prevoz, ali moguće je naći i stipendije koje pokrivaju ove izdatke. Za učenje nemačkog jezika, veliki broj stipendija za različite kurseve nudi Nemačka služba za akademsku razmenu (DAAD), čiji su konkursi otvoreni od jeseni svake godine. Srećan put!
MILANA MARIČIĆ