(O)barena žaba?

Piše:dr Dejan Molnar, vanredni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

Pogoršanje ekonomskih prilika nateralo je i mnoge u najrazvijenijim evropskim državama da putem javnih protesta izražavaju nezadovoljstvo i tako pokušaju da izdejstvuju povećanje životnog standarda. U Nemačkoj je organizovan najveći štrajk u poslednje tri decenije. Sindikati zahtevaju povećanje plata zbog velikih poskupljenja (visoke inflacije). U Francuskoj su aktuelni protesti i štrajkovi protiv reforme penzijskog sistema. Ovi događaji su dobar povod da se zapitamo kakav je materijalni položaj građana Srbije, čije su zarade i penzije višestruko niže.
U Srbiji ima oko 6,7 miliona stanovnika. Od toga 35% (oko 2,35 miliona) su registrovana zaposlena lica – oni koji imaju neki oblik formalno-pravnog ugovora o zaposlenju (na određeno ili neodređeno vreme, ugovor o delu, obavljaju samostalnu delatnost, osnivači su privrednih društava). Osim toga, blizu 25% građana (njih 1,65 miliona) su penzioneri. Dakle, u Srbiji ima ukupno oko četiri miliona ljudi (60% stanovništva) koji po osnovu rada (sadašnjeg ili minulog) stiču dohotke. Nivo njihovog životnog standarda uglavnom je opredeljen visinom primanja koja ostvaruju.
Prosečna neto zarada zaposlenih u toku 2022. godine iznosila je nepunih 75.000 dinara (oko 640 evra). Međutim, daleko bolji indikator je tzv. medijalna zarada, odnosno iznos koji zaposlene deli na dve, prema broju, jednake grupe – polovinu njih koji ostvaruju zaradu ispod i polovinu onih čija je plata iznad tog iznosa. Prosečna medijalna zarada u Srbiji u toku prethodne godine bila je 56.600 dinara (oko 480 evra). To znači da je blizu 1,2 miliona zaposlenih imalo mesečnu platu ispod tog iznosa. Važno je istaći i to da je u toku 2022. godine došlo do povećanja razlike između prosečne i medijalne zarade – ona je u januaru bila 17.600, a u decembru 23.800 dinara. Sledi da su više povećane zarade onih sa višim primanjima u poređenju sa radnicima koji imaju niže dohotke (siromašniji slojevi). Ovo je svakako doprinosilo rastu nejednakosti u društvu.
U populaciji penzionera situacija je još nepovoljnija. U toku 2022. godine prosečna mirovina je bila 31.400 dinara (nepunih 270 evra).
Na osnovu podataka Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) može se doći i do drugih poražavajućih saznanja. Naime, decembra 2022. medijalna penzija je iznosila nešto ispod 30.000 dinara (oko 250 evra), što znači da je polovina od ukupnog broja penzionera (oko 850 hiljada) primalo penziju do tog iznosa ili nižu.
Sa druge strane, svega 170 hiljada korisnika penzije (oko 10%) je dobijalo iznos od 60.000 dinara i više.
Materijalni položaj penzionera je godinama unazad pogoršavan, o čemu svedoči podatak da je prosečna penzija bivala sve manja u odnosu na prosečnu zaradu – ovaj odnos je u kontinuitetu opadao, sa 62,4% u 2009. na samo 42% u 2022. godini.
Kada se tome doda informacija da je vrednost prosečne potrošačke korpe avgusta 2022. godine bila 85.000 dinara i da je od toga za hranu i bezalkoholna pića odlazilo 34.750, a za stanovanje, struju, vodu i gas 17.500 dinara, stiče se utisak da smo se na ovo stanje, nažalost – jednostavno navikli.