Od tog 18. avgusta 1941. godine Zrenjanin i njegova istorija nisu više bili isti. Sve se promenilo. Danas, osam decenija kasnije, sećanje na događaj kada su brodovima (šlepovima) naši sugrađani, Jevreji, njih 1288, rekom Begej zaplovili na put bez povratka, ne bledi. Komemorativnim skupom, molitvom (kadiš), spuštanjem venaca i postavljanjem spomenika simboličnog naziva „Kamen spoticanja“ (Stoplersteine) još jednom je odata počast žrtvama i poslata poruka da se ovakav zločin ne sme zaboraviti.
– Zrenjaninci koji su tada odvedeni u smrt nisu imali nikakve krivice. Nije im se ni sudilo. Jedna kompletna populacija od 1288 ljudi je nestala samo zato što je bila jevrejska. Danas, sećajući se tih bolnih događaja, ne osećamo se odbačenima. Imamo podršku Grada, zajednice i nastavljamo ovde da živimo. Posebno mi je drago što smo prvi u Srbiji koji je dobio jedan ovakav spomenik kakav je kamen spoticanja. On pokazuje šta su ti ljudi i njihova dela značili za naš Grad – poručila je Ljiljana Popov, predsednica Jevrejske opštine Zrenjanin.
Kamen spoticanja je postavljen na pet lokacija, ispred kuće porodica Ivanji, Ekštajn (ulica Kralja Aleksandar I Karađorđevića) Đarfaš (Kej 2. oktobra), Viktora Eleka (Petra Drapšina) i Kinsler (na uglu Svetosavske i Pupinove).
Ivan Ivanji, pisac, pesnik, prevodilac sa nemačkog jezika, pedagog, novinar, dramaturg,
rođen je u Velikom Bečkereku 1929. Njegovi roditelji, oboje lekari, ubijeni su 1941. posle nemačke okupacije Jugoslavije. On se, kako je rekao, spasao bekstvom kod strica i strine u Novi Sad. Tu je uhapšen u aprilu 1944. posle čega je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvic i Buhenvald do septembra 1945, kada se ponovo vratio u Grad, ali tu nije ostao da živi.
Saša Santovac, zamenik gradonačelnika, podsetio je da ni Zrenjanin nisu mimoišli ratovi, vojske, smenjivali se osvajači i oslobodioci. U najvećem vojnom sukobu nije bombardovan, razaran, rušen, ali mu se desilo još veće zlo.
– Stradalo je stanovništvo, su oni koji su činili dušu, snagu i biće Grada. To im se desilo zbog njihovih ubeđenja, ideala ili zato što se nisu mirila sa ropstvom i okupatorom. Ubijani su zbog iskazane reči, učinjenih dela, ali najveći pogrom su doživeli samo zato što su pripadali drugoj veri, naciji, što su izgovarali drugačije molitve, i imali različite običaje. Zato što su bili Jevreji. Ne postoje reči za strahote Holokausta, kao ni vreme i godine koje mogu i smeju dozvoliti da se ovakav zločin zaboravi i umanji. Zato, nakon 80 godina, moramo omogućiti svima da ravnopravno žive i imaju ista prava – rekao je Santovac.
U našem gradu boravio je i ambasador izraela Jahel Vilan, Daniel Museni, predstavnik ambasade Nemačke, a Ginter Deming, postavio je svoje autorsko delo.
U malom salonu Narodnog muzeja otvorena je izložba „Elekova fabrika“ – 110 godina šećerane u Zrenjaninu. Njen vlasnik, Viktor Elek, bio je prva žrtva u Gradu.
Autori postavke su Ferenc Nemet, Anica Draganić i Maria Silađi.
