Kroz dugu i bogatu istoriju Zrenjanin je od male varoši postao ozbiljna gradska celina. Menjao je i ime, i izgled. Arhitektura je jedna od niti kroz koje se može pratiti njegov razvoj. Na zgradama, ustanovama kulture, spomenicima i drugim objektima vidljivi su tragovi baroka, klasicizma, secesije, neorenesanse, ali i moderne.
Upravo ona bila je u fokusu ovogodišnjih „Dana arhitekture”. Organizovali su ih Društvo arhitekata Zrenjanin (DAZ) u saradnji sa Kulturnim centrom. Kako je za naš list ispričala Milica Kovač, predsednica DAZ-a, objekti iz epohe moderne, kao graditeljska baština, uživaju najmanju pažnju, samim tim i najmanji stepen zaštite.
ISKORISTITI POTENCIJALE
– „Dani arhitekture”, kao i ostale aktivnosti (predavanja, seminari, pisanja primedbi i sugestija na planove), od velikog su značaja za našu struku na lokalu. Želimo da ukažemo na vrednost i važnost graditeljskog nasleđa koje imamo, ali i na neke od problema na koje treba obratiti pažnju. Ove godine bilo je i dosta gostiju, koji su prvi put posetili naš grad. Njihov utisak je da je Zrenjanin jako lep, ali prilično zapušten.
Naše Društvo se svojim delovanjem trudi da ukaže da se ono što imamo mora dodatno sačuvati. Takođe, želimo da doprinesemo da se još više iskoriste potencijali i zanimljive lokacije. Jedna od njih je Begej – rekla je Milica Kovač.
Zrenjanincima je posebno bila interesantna izložba „Tri doma moderne”. Na njoj su predstavljeni Vila Prendić, Dečji dom i Trgovinsko-industrijska komora (Dom vojske). Priredili su je članovi DAZ-a zajedno sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture (BINA). Autorka je viša konzervatorka Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, koja je upriličila i stručno vođenje.
U KORAK SA SVETOM
Igor Kovač i Željko Popov održali su zanimljivo predavanje. Dotakli su se onih zgrada sa teritorije Zrenjanina koje su obuhvaćene pomenutom postavkom. Kovač je napomenuo da izložba prikazuje dela čuvenih srpskih arhitekata, koji su svojim radovima zagovarali modernistički stil. Ističu se Đorđe Tabaković i braća Zoran i Borivoje Tomić.
– Upravo oni obeležili su razvoj savremenog Petrovgrada. Reč je o posledici odlučnosti tadašnje vlasti da se naš grad razvija u korak sa modernim svetskim gradovima. Tako su i namene ovih objekata predstavljale nameru da se on ubrzano razvija, ali i brigu o socijalno ugroženim kategorijama.
Dečji dom imao je najsavremenije uslove za život, pre svega opremljenost i komfornost boravka mališana bez roditelja. Takođe, ni u jednom detalju nisu zaostajali za beogradskom, čak ni za svetskom modernističkom scenom – objasnio je naš sagovornik.
ODJECI MODERNE
Najveću pažnju javnosti izazvala je šetnja kroz Zrenjanin nazvana „Odjeci moderne”. Osmislila ju je Jelka Đorđević, inženjerka arhitekture. Sugrađane i posetioce iz prestonice vodili su istoričari umetnosti iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Vesna Karavida i Bojan Kojičić. Za svaki od osam objekata ispričali su istoriju, kao i mnoge zanimljive priče. Na koji način bi Grad trebao da ih zaštiti i kakva sudbina čeka ova zdanja, koja nisu u najboljem stanju, objasnio je Bojan Kojičić.
– Prvo bi trebalo odredi prioritete, potom od Republičke direkcije za imovinu određene objekte od posebnog značaja prevesti u vlasništvo Grada, jer po Zakonu, kulturna dobra su u Republičkoj svojini.
Za to je potreban dobar razlog, jasna vizija buduće funkcije, odnosno prenamene u društveno korisne svrhe. To je preduslov za izradu projektne dokumentacije i na kraju ulaganje u njihovu sanaciju i restauraciju. Taj proces je započet sa palatom Srpske zadružne banke u kojoj bi trebala da se smesti Savremena galerija.Gradu su potrebni javni prostori za kulturne sadržaje. U medijima se pominje i namera Grada da otkupi Dom vojske. To je dobar put, jer je i on veoma zapušten. Posebno bih istakao da je od velike važnosti obnoviti Dečji dom, jer predstavlja naše najvrednije delo međuratne moderne arhitekture. Zavod poseduje potrebnu dokumentaciju koja će lokalnoj samoupravi biti potrebna kad dođe vreme za obnovu tih objekata – rekao je Kojičić.
Miroslava Malbaški Foto: Arhiva DAZ-a i volimzrenjanin.com
OZBILJNA MANIFESTACIJA
Saradnja između Kulturnog centra i DAZ-a započela je 2016, podsetila je Sandra Banjanin, urednica programa vizuelnih umetnosti. Pokrenula ju je tadašnja predsednica Jelka Đorđević, a uspešno traje do danas. Namera je bila da se u Zrenjaninu, u prvoj nedelji oktobra, obeleži Svetski dan arhitekture.
– Predanim radom i entuzijazmom članova DAZ-a, uz podršku drugih ustanova i pojedinaca, ideja se iz svog začetka razvila u jednu ozbiljnu manifestaciju. Predsednici, zajedno sa kolegama, posvećeno nastavljaju da obogaćuju program gostovanjima, temama i aktivnostima. Za njih su podjednako zainteresovani i stručna javnost i građanstvo – rekla je Sandra Banjanin.
RADIONICE „GRAD PO NAŠOJ MERI” ODUŠEVILE POLAZNIKE SVIH GENERACIJA
Za bolji, lepši i funkcionalniji Zrenjanin
Tokom „Dana arhitekture” osmišljeni su sadržaji za školarce, ali i za odrasle. „Grad po našoj meri” vodila je arhitektkinja Aleksandra Jevtić. Prema njenim rečima, cilj je bio da kroz zadatke i igru podstakne učesnike na razmišljanje o tome da smo i mi, i objekti u kojima živimo, deo jedne celine – grada.
– Tragali smo šta možemo svi da uradimo da mesto u kojem živimo bude bolje, lepše, funkcionalnije. Nastavićemo da sprovodimo ovakve aktivnosti i obrazujemo decu i građanstvo o važnosti arhitekture i nas samih za život jednog grada – rekla je Aleksandra Jevtić.
Utiske su prenele sestre Anđela i Sanja Sojak, učenice šestog, odnosno osmog razreda OŠ „Bratstvo-jedinstvo” iz Belog Blata.
– Na radionici je bilo super. Naučili smo kako da napravimo kocku, spojimo različite predmete i boje. Volela bih ponovo da prisustvujem ovakvom događaju i upoznam se detaljnije sa arhitekturom – kazala je Anđela Sojak.
Sanja je dodala da je za nju ovo novo i drugačije iskustvo. Saznala je puno toga, između ostalog i šta je prostorna kompozicija. Prijatno iznenađena bila je i Mina Radovanović, studentkinja. Prvi put je na ovakvom događaju i nije imala visoka očekivanja.
– Tematika je veoma različita od mog polja istraživanja (slikarstvo 19. veka). Ipak, uspelo je da me zainteresuje i zadrži mi pažnju. Sa druge strane, šetnja je bila sjajan način da se doslovno uđe u temu o kojoj se priča. Sa mnom su bile kolege koje se bave istorijom arhitekture. Ne znam zašto, ali nas je upravo taj vrlo „detinji” pristup makazama, lepkom i kartonom najviše uveo u razmišljanje o izazovima projektovanja objekata koje smo videli – kazala je Mina Radovanović.
Zrenjanincima je posebno bila interesantna izložba „Tri doma moderne”. Na njoj su predstavljeni Vila Prendić, Dečji dom i Trgovinsko-industrijska komora (Dom vojske). Priredili su je članovi DAZ-a zajedno sa Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture (BINA). Autorka je viša konzervatorka Aleksandra Šević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograd, koja je upriličila i stručno vođenje.
