Od arhitekture, pokućstva, štampe do tkačke industrije
Popularni umetnički stil nastao je krajem 19. veka. Munjevitom brzinom se širio starim kontinentom, ali i Amerikom. Secesija je internacionalni pravac i javljala se kao reakcija na akademizam. Obuhvatala je sve sfere društva. Njeni odjeci bili su prisutni i na tlu našeg grada. Vidljivi su kroz arhitekturu, likovni život, umetničku bravariju, uređenje enterijera, tkačku industriju, pokućstvene predmete, opremanje doma, štamparstvo i fotografiju.
Upravo njoj posvećena je postavka koju Zrenjaninci mogu da pogledaju u salonu Muzeja. Autor i kustos, Dejan Vorgić, istoričar umetnosti, objasnio je da secesiju karakterišu stilizovani cvetni motivi, zakrivljene forme, dekorativni ornamenti sa Dalekog istoka i neobični sklopovi boja.
POSUDE ZA KAVIJAR, ČAŠE, SKULPTURE…
Prema njegovim rečima, ideja projekta i izložbe „Secesija u Velikom Bečkereku: Modernizam na primerima iz Zbirke primenjene umetnosti Narodnog muzeja Zrenjanin” je ne samo da publikuju i predstave javnosti predmete koji dosad nisu u dovoljnoj meri proučeni, već i da obrađene i proučene muzealije stavi u pravilan kulturno-istorijski kontekst.
– Zbirka primenjene umetnosti koju vodim baštini blizu stotinu predmeta koji pripadaju secesiji. Većina njih proizvod su vrhunskih radionica, manufaktura i fabrika. Potiču sa širokog prostora nekadašnje Austrougarske i drugih zemalja. Pažnju posetilaca privlače srebrne posudice za kavijar sa specijalnim kašičicama koje su deo servisa od blizu 130 elemenata kompanije Karla Jozefa Klinkoša.
Radili su escajge za vodeće vladarske porodice Evrope. Tu su i čaše češke kompanije Mozer, čiji kristal je i danas, posle više od jednog veka, tražen među ljubiteljima dobrog dizajna. Svojom umetničkom skulpturalnom izvedbom ističe se i žardinjera umetnika Teodora Šupa. Pre Drugog svetskog rata bila je u vlasništvu ugledne jevrejske porodice. Pod krošnjama drveća ove interesantne visoke saksije krije se statueta boginje Fortune – simbola sreće i izobilja – priča za naš list Dejan Vorgić.
VELIKI BEČKEREK U KORAK SA SVETOM
Autor veli da nam postavka pozicionira i predstavlja odnos koji je Veliki Bečkerek imao prema stilu kakav je bila secesija, kako bi se što bolje shvatilo kako se menjala kulturna klima u gradu na prelomu vekova. Secesija je uspela, objašnjava dalje naš sagovornik, da unese sopstveni umetnički pečat u sve oblasti modernog života i društva, pa se tako širila u različitim vidovima umetničkog izražavanja prateći moderne tehnološke procese. Usled ovih okolnosti, smatra se i „sveukupnim” umetničkim stilom. Po tom principu su koncipirani izložba i katalog.
– Publika ima priliku da uđe u neku vrstu vremeplova i da vidi kako je izgledao bečkerečki enterijer sa početka 20. veka, sa svim pripadajućim elementima: od nameštaja, preko tekstila, pa sve do različitih pokućstvenih predmeta izrađenih od metala, stakla, porcelana i keramike. Takođe, javnost može da nauči šta je krasilo tipično muške prostore tog vremena, kao što su pokretni minibar, radne stolice, pribori za pušenje i pisanje, ali i ženske sa priborima za umivanje, kutijama za nakit i parfeme. Kroz izložbeni katalog možemo saznati i dosta novih i interesantnih podataka.
Na primer da je prvi studio za grafički dizajn u gradu nastao 1913, kada je izdavačka služba lista „Torontal” izdvojila posebno odeljenje za primenjenu umetnost. Pružalo je usluge drugim licima u dizajniranju i ilustrovanju diploma, plakata, letaka, memoranduma, etiketa, reklama i drugih stvari iz oblasti grafičkog industrijskog dizajna. Možemo naučiti i kada su organizovana prva predavanja za široke mase (preteča Narodnog univerziteta), ali i koliki značaj na kulturno-privredni razvoj grada su imale velika Privredna izložba 1902. i Nedelja kulture organizovana davne 1911. godine – rekao je Vorgić.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan D. Njegović i arhiva Muzeja
DRVO U ŽARDINJERI
Prateći program izložbe čine predavanja, radionice i stručna vođenja. Nedavno je održan prvi deo ciklusa, koji je bio više nego posećen. Bojan Kojičić, konzervator savetnik i istoričar umetnosti Zavoda za zaštitu spomenika Zrenjanin, govorio je na temu „Secesija u arhitekturi Velikog Bečkereka”. Kustos Dejan Vorgić, odabrao je „Motiv drveta u žardinjeri u Velikobečkerečkoj secesiji”.
– Ovaj simbol karakteriše raskid sa prošlošću, nagoveštava novo doba i snagu umetničkog delovanja. Akcenat je bio na pojavi pomenutog motiva, kao i na njegov razvoj kroz uređenje enterijera i eksterijera, kao i u primenjenoj umetnosti. Usvajanjem „drveta u žardinjeri” u okviru kulturnog miljea Velikog Bečkereka praktično se usvajaju postulati Bečkog secesijskog pokreta koji pozivaju na povratak prirodi i prirodnosti. Lokalni stvaraoci prave sopstvene varijante i nude nova kompoziciona dekorativna rešenja – objasnio je Vorgić.
Radili su escajge za vodeće vladarske porodice Evrope. Tu su i čaše češke kompanije Mozer, čiji kristal je i danas, posle više od jednog veka, tražen među ljubiteljima dobrog dizajna. Svojom umetničkom skulpturalnom izvedbom ističe se i žardinjera umetnika Teodora Šupa. Pre Drugog svetskog rata bila je u vlasništvu ugledne jevrejske porodice. Pod krošnjama drveća ove interesantne visoke saksije krije se statueta boginje Fortune – simbola sreće i izobilja – priča za naš list Dejan Vorgić.
Na primer da je prvi studio za grafički dizajn u gradu nastao 1913, kada je izdavačka služba lista „Torontal” izdvojila posebno odeljenje za primenjenu umetnost. Pružalo je usluge drugim licima u dizajniranju i ilustrovanju diploma, plakata, letaka, memoranduma, etiketa, reklama i drugih stvari iz oblasti grafičkog industrijskog dizajna. Možemo naučiti i kada su organizovana prva predavanja za široke mase (preteča Narodnog univerziteta), ali i koliki značaj na kulturno-privredni razvoj grada su imale velika Privredna izložba 1902. i Nedelja kulture organizovana davne 1911. godine – rekao je Vorgić.
