Postrojenje za preradu pijaće vode verovatno će uskoro biti pušteno u rad ali time problem vodosnabdevanja u Zrenjaninu neće biti rešen – upitan će biti kvalitet vode, a tu su i mnogobrojne nezakonitosti oko funkcionisanja ovog pogona i sklapanja posla sa grupom ponuđača „Sinertek“/ „Zilo“, zaključci su jučerašnje tribine „Koliko košta naša žeđ“, održane u kafeu „Alter nativa“. Takođe je istaknuto da je zrenjaninsko pitanje vode deo šire priče ugroženosti vodnih dobara usled privatizacija – na Staroj planini, u Jošaničkoj banji, Pirotu, Petrovcu na Mlavi, Užicu, ali i u drugim državama sveta.
Skup je održan u okviru kampanje „Srbija do informacija“ udruženja CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost). Pre toga, u toku popodneva organizovana je i ulična akcija na Trgu slobode, gde su građani mogli da popune zahteve za slobodne pristupe informacijama od javnog značaja namenjene JKP „Vodovod i kanalizacija“ i Gradskoj upravi. Pitanja su bila koliko novca i za koje namene je iz budžeta isplaćeno preduzećima „Zilio“ i „Sinertek“.
– Smatramo da je problem – nedostatak pijaće vode u Zrenjaninu – posledica i toga što su građani uskraćeni za informacije od javnog značaja. Do njih teško dolazimo u slučajevima koji su posebno osetljivi i utiču na živote građana. Kako smo primetili na akcijama koje smo organizovali u drugim mestima, građani su pre svega željni dijaloga i otvorenog razgovora o problemima koji ih muče – kazao je Pavle Dimitrijević iz CRTE.
Tribina „Koliko košta naša žeđ“ bila je relativno slabo posećena, mada je diskusija nakon izlaganja bila dinamična. Govornici su bili Dušan Kokot, predstavnik inicijative „Građanski preokret“, Alisa Kockar, odbornica u Skupštini grada Zrenjanina, Iva Marković, predstavnica inicijative „Pravo na vodu“ i Andrija Petrović, predstavnik inicijative „Da Valjevo prodiše“, a razgovor je vodila novinarka Nataša Kovačev.
Poslednjih godinu dana Zrenjanincima se skreće pažnja sa toga kako se uopšte došlo do današnje situacije oko fabrike vode jer se građanima stalno nameću nova obećanja, smatra Dušan Kokot.
– Ceo postupak oko postrojenja za prečišćavanja vode jeste apsolutno nezakonit. Ne znamo ko zapravo stoji iza te tri kompanije, koje nisu ispunjavale kriterijume sa javne ponude za nabavku usluge prečišćavanja vode. Ne verujem da jedan Nenad Obradović može da „zeza“ grad od 100.000 ljudi – rekao je Kokot.
Odbornica Alisa Kockar naglasila je da je ceo posao oko rešavanja problema vodosnabdevanja u gradu netransparentan – te da predstavnici vladajuće većine u gradskoj skupštini poslednjih godina nijedan odgovor na pitanja opozicionih poslanika nisu dostavili dobrovoljno.
– Najpre su govorili da nemaju, ali onda smo posle godinu i po dana, putem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja uspeli konačno da dobijemo ugovor koji su zaključili sa investitorima za postrojenje – rekla je Alisa Kockar, podsetivši da su nedavno podneli dopunu krivične prijave u vezi sa fabrikom vode.
Iva Marković iz inicijative „Pravo na vodu“ navela je da i u Srbiji i u drugim zemljama preti opasnost od privatizacije usluga vodosnabdevanja. Objasnila je da se to desilo u Berlinu, gde su potom cene vode iz gradske mreže višestruko porasle, zbog čega je raskinut ugovor sa privatnom kompanijom, a vodovod je vraćen u javno vlasništvo. Iva Marković je takođe naglasila da je Zakon o komunalnim delatnostima krajem prošle godine izmenjen tako da uvodi privatnika u posao prečišćavanja i distribucije vode, kao i da je to urađeno zbog Zrenjanina.
Aktivista iz Valjeva Andrija Petrović, koji u svom gradu zajedno sa, kako kaže, neformalnom porodično-prijateljskom incijativom vodi borbu protiv aerozagađenja, savetovao je Zrenjanince da krenu u vaninstitucionalnu borbu.
– Lokalnu samoupravu baš briga šta vi mislite, oni reaguju samo kada im zazvoni telefon iz Beograda i ne žele da pričaju o zagađenju vazduha ili vode već samo o nekakvim investicijama. Razočaran sam što niste više besni zbog svoje vode – poručio je Andrija Petrović.
