Identitetski kod ljudi se na najpojavniji način pokazuje se u imenu grada. Kako zvuči u svetu kada se kaže Zrenjanin, pa morate da objasnite ko je Zrenjanin, a kada pitaju odakle Petrovgrad, morate objasnite, kao i za Veliki Bečkerek. Bez obzira na to kako se ovaj grad zove i kako će se zvati, ne treba zaboraviti da će ljudi u njemu – rođaci, prijatelji, komšije i sugrađani živeti i dalje i da svaka vrsta diskusije treba da se vodi bez ostrašćenosti – izjavio je juče istoričar profesor dr Milan Micić na Okruglom stolu o imenu grada u baroknoj sali gradske kuće.
Ovaj događaj organizovao je Gradski aktiv istoričara, kako bi se rešilo jedno aktuelno pitanje, koje je odavno od kuloarskih razmera poprimilo razmere javne debate, kako je rekao moderator, istoričar Slobodan Milin.
– Sasvim nedavno imali smo priliku da u Kulturnom centru čujemo izlaganje pančevačkog istoričara Srđana Božovića o narodnom heroju Žarku Zrenjaninu. Time je počela otvorena debata o konačnom imenu našeg grada o kojoj, kao istoričari, smatramo da treba da damo svoj stručni sud.
Kako je Milin najavio, nakon izlaganja istoričara profesora dr Milana Micića i dr Aleksandra Ivanova, prednost pri postavljanju pitanja trebalo je da imaju istoričari, međutim veće diskusije nakon predavanja nije bilo, a okrugli sto prošao je u saglasju prisutnih.
Na početku svog obraćanja, dr Micić se vratio u 1917. godinu.
– Mnogo Banaćana je ratovalo tada u Rusiji, najpre su bili deo austrougarske vojske, pa su se onda kao laki vojnici predali Rusima. Jedan deo tih ljudi prihvatio je boljševičke ideje, primamljive parole o istini, pravdi, slobodi, jedanokosti, miru i o pravednoj podeli zemlje. Oni su učestvovali u ratu Crvene armije i potom se vratili u Banat. Takođe, u toku 1917/18. godine, jedan deo Banaćana otišao je u Prvu srpsku dobrovoljačku diviziju. Nekadašnji sugrađani posle rata nisu više mogli međusobno da se prepoznaju, na različiti način su vrednovali stvari. Nije slučajno da je ondašnji Veliki Bečkerek poneo ime Petrovgrad 1935. godine jer je u njemu bio jak srpski nacionalni pokret, ali takođe nije slučajno ni da je poneo ime Zrenjanin 1946. godine jer je Banat bio poznat i po jakom komunističkom pokretu.
Profesor Micić potom je podsetio na, kako je rekao, na događaje sa margine srpskog istorijskog pamćenja.
– Oni treba da predstavljaju identitetski kod ovog naroda. Godine 1594. godinu organizovan je prvi srpski ustanak protiv Turaka, banatski ustanak. Njihov znak tada bile su zastave Svetog Save. Ti ljudi su bili probuđene svesti, znak da raja nije ustala na ustanak da poboljša svoj položaj već da su ustali ustanici koji prepoznaju sebe. Ovaj ustanak je pokazao biološku, moralnu i duhovnu snagu srpskog naroda ovde. Ustanak je bio unapred osuđen na propast, Tursko carstvo je bilo moćno.
Govoreći o tridesetim godinama prošlog veka, profesor Micić je kazao da ime Petrovgrad nije proizvod političke odluke, niti okolnosti već istorijskog razvitka srpskog naroda na ovom prostoru.
Istoričar dr Aleksandar Ivanov uporedio je oslobođenje iz 1917, koje je nazvao viteškim, sa onim iz 1944, za koje je kazao da je donelo totalitarizam, doduše manje krvav od nacizma, kako je dodao.
