U Zrenjaninu je u ovom trenutku preko 100 mališana smešteno kod hranitelja. U pitanju su deca koja su preživela neki vid traumatičnog iskustva – zlostavljana su, njihove potrebe su zanemarene, nemaju roditelje ili su oni bolesni i ne mogu adekvatno da se brinu o njima. Iz Centra za socijalni rad (CSR) ističu da je potreba za hraniteljima konstantna. Ipak, primećuju da je u proteklom periodu zainteresovanost značajno opala. Razlog, između ostalog, vide u velikoj odgovornosti koju ova uloga nosi, ali i u kontinuiranim negativnim kampanjama.
Prema rečima Olivere Lisice, direktorke Centra, u modernim vremenima podrška biološkim i hraniteljskim porodicama je neophodna. Iz tog razloga je u okviru nedavno održanog Festivala mentalnog zdravlja organizovana tribina čiji je cilj bio da hranitelje upozna sa fazama razvoja dece, njihovim potrebama, načinima na koje se manifestuje trauma… Pored toga, dragoceno je bilo i to što su imali priliku da razmene iskustva.
– Posebno bismo pomenuli Aranku Popov kod koje je na smeštaju bilo preko desetoro mališana. Ukoliko neko želi da postane hranitelj, potrebno je da nam se obrati kako bi se procenila ispunjenost uslova za brigu o detetu, prošla priprema i obuka za ovu ulogu i donelo rešenje o porodičnom smeštaju – objašnjava Lisica. Kakav je trend kada je u pitanju izmeštanje dece iz biološke porodice?
– Važno je istaći da stručni radnici Centra prvo pokušavaju da pomognu roditeljima da unaprede svoje kompetencije kroz savetodavni rad, zatim putem upozorenja rešenjem o korektivnom nadzoru. Ukoliko te mere ne daju rezultat, dete se izmešta iz porodice. U slučajevima grubog zanemarivanju koje ugrožava život mališana ili nasilju, pristupa se hitnoj intervenciji i on se izmešta odmah. Pored toga, jedan broj ih je u smeštaju u hraniteljskim porodicama zbog smrti ili bolesti roditelja. Uvek težimo da, ako postoji mogućnost, brigu preuzmu srodnici. Na evidenciji našeg Centra postoji deset hraniteljskih srodničkih porodica, a tri su upravo prošle obuku. Trenutno je 112 dece i mladih na smeštaju kod hranitelja. U pitanju su osobe različitog uzrasta – od beba do studenta. Kakva je zainteresovanost za hraniteljstvo u Zrenjaninu?
– Imamo stalnu potrebu za hraniteljskim porodicama. Međutim, poslednjih godina uočavamo slabiju zainteresovanost. Jedan od razloga za to može biti težina i obim posla. Velika je odgovornosti brinuti o detetu koje je preživelo neki vid traumatičnog iskustva. Dok se u većini zemalja u svetu dobro osmišljenim kampanjama animiraju građani i potencijalni kandidati, zbog kontinuirane negativne kampanje kod nas je zainteresovanost opala za oko 30 odsto u odnosu na raniji period. Sve to doprinelo je nedostatku resursa i kapaciteta za smeštaj dece, a odrastanje u porodici je mnogo stimulativnija sredina za dete nego smeštaj u neku ustanovu. Sa kakvim izazovima se suočavaju?
– Hranitelji su spremni da za dobrobit dece sa njima dele svoj dom i porodični život 24 časa dnevno, 365 dana u godini. Preuzimaju brigu o mališanima preplavljenim traumama, koja na svojim nejakim plećima nose strašna životna iskustva. U pitanju su deca koja su ostavljena u porodilištu, sa zdravstvenim problemima, žrtve nasilja, zlostavljanja i zapostavljanja. Njihova uloga nosi sa sobom brojne neprospavane noći, ogromnu odgovornost, angažman bez odmora i bolovanja. Nažalost, u medijima su postali profiteri, zbog naknade koju dobijaju. Koja je uloga medija?
– Sve mere koje preduzima CSR imaju svoje objašnjenje i argumentaciju. Javnost najčešće nije upoznata sa njima, već sud o postupcima i odlukama CSR donosi na osnovu novinskih napisa, televizijskih emisija i nezakonitog snimanja. Ipak, mediji mogu imati značajan uticaj na unapređenje kvaliteta brige o deci, ali isključivo u okvirima objektivnog novinarstva. Priče i filmovi o porodicama i deci koja su iz različitih razloga u sistemu socijalne zaštite, ne smeju biti materijal za senzacije. Da li ima dovoljno kapaciteta za smeštaj u ustanovama socijalne zaštite?
– Poseban problem jeste smeštaj dece sa razvojnim smetnjama. Dešava se da se biološka porodica brine o detetu jedno vreme, ali se njihove mogućnosti iscrpe. Tada se obrate Centru i traže smeštaj. Za takvo dete nema hraniteljskih porodica, a ustanove socijalne zaštite (domovi za smeštaj dece i mladih sa smetnjama u razvoju) su popunjeni i kapaciteta nema dovoljno. Tada nastaje problem i za nas i za porodicu. Trenutno imamo šestoro dece i mladih koji čekaju smeštaj u odgovarajuću ustanovu. Koliko žrtve nasilja veruju institucijama?
– Zrenjanin je prepoznat kao primer dobre prakse kada se radi o sprečavanju nasilja u porodici i saradnji institucija na primeni Zakona. Naš utisak je da žrtve nasilja u velikom broju slučajeva veruju institucijama. Mogućnost pružanja besplatne pravne pomoć, još više doprinosi poverenju i boljoj zaštiti. U Službi za zaštitu dece i mladih su u 2022. godini zabeležena 372 predmeta nasilja u porodici. U toku 2023. evidentiran je 431, što je povećanje od 16 odsto. U Službi za zaštitu odraslih i starih pokrenuto je 213 postupaka.
