Aprilska vremenska prognoza nas ove godine uporno vara. Kada i dobijemo nekoliko sunčanih dana prvo što želimo je da ih iskoristimo u prirodi. Tada zaboravljamo na sve ono što se probudilo zajedno sa njom – komarci, krpelji i drugi insekti. Oni su u ovom periodu najaktivniji. Iako su u većini slučajeva samo neprijatnost, nekad mogu biti i prenosioci zaraznih bolesti. Jedna od takvih je Lajmska bolest koja se prenosi ujedom krpelja, a napada kako ljude, tako i životinje. Iako retka, ukoliko se ne prepozna na vreme može izazvati dosta problema.
MALE ŽIVOTINJE – VELIKI PROBLEM
Iz Opšte bolnice „Đorđe Joanović” kažu da u poslednje vreme nisu imali puno slučajeva ujeda krpelja, kao ni skoro zabeležene Lajmske bolesti.
– Pratićemo stanje sa pojavom vegetacije. Građanima se preporučuje da se čuvaju, ne leže na travi, naročito na mestima gde se kreće stoka. U slučaju ujeda javiti se lekaru. Nije preporuka da krpelj vade sami – poručuju iz Bolnice.
Iako postoji mnogo vrsta ovih zglavkara, oni koji prave problem jesu tvrdi krpelji, karakteristični za naše područje. Proleće i pojava vegetacije su uobičajeno doba njihovog razmnožavanja. Uglavnom vole tamna mesta te se jaja često nalaze ispod kamenja, u šutu, lišću, čak i drvima za potpalu pa se mogu zakačiti za čoveka i zimi.
Životni ciklus im se odvija u četiri faze. Larve traže domaćina kako bi se nahranili prvim obrokom. Krpelj u početku nije zarazan, ali može biti kada dospe do domaćina-glodara koji u sebi nose bakterije od koji se dobija Lajmska bolest. Tada se stvara opasnost da krpelj prenese infekciju, objašnjava dr Dragana Dujin Bajat, spec. dermatovenerolog.
JEDAN U TRIDESET
Srećom, Lajmskom bolešću zarazi se na ovaj način samo trideset odsto krpelja, dok oboli samo tri procenta ljudi.
– Ujed krpelja se često i ne oseti jer oni u svojoj pljuvački imaju prirodni anestetik. Za razliku od komarca čiji se ubod oseti za par sekundi, krpelju je potrebno duže da pokaže mesto ujeda. Nekad do toga prođe tri do deset dana. Potrebno je da ostanu na koži bar 24 sata kako bi se prenela infekcija. Za to vreme on traži mesto da siše krv, uglavnom na pregibima iz uha, kod grudi, na naborima stomaka ukoliko postoje ili na preponama. Deca su posebno osetljiva zbog svoje kosmate regije (glava i kosa) jer oni nemaju lojne žlezde kao odrasli, što je za krpelje odlično mesto da se sakriju – kaže dr Dujin Bajat.
Prema njenim rečima, bitno je da osoba koja je boravila u prirodi prekontroliše telo, kako bi uvidela da li postoje promene na koži.
– Bolest se razvija u tri faze. U prvoj se javljaju promene na koži poput crvenih pečata koji blede u sredini i periferno se šire. Obično nisu ni vezani za mesto uboda, već se pojavljuju na drugom mestu na telu, uglavnom na donjim ekstremitetima. Nekad mogu biti nejasni jer nalikuju na plik ili alergijsku reakciju – navodi doktorka.
Česti su i simptomi slični gripu, poput temperature i ukočenog vrata. Kako ona kaže, mogu se javiti i otečeni zglobovi, vrtoglavica, nesvestica, meningitis, pa i promene na srcu. Najozbiljnija faza nastaje kada se promene uoče na centralnom nervnom sistemu, a ovo se može javiti nakon godinu dana neadekvatnog lečenja.
– Zbog toga se rade testovi i to duplom proverom „Elisa” testom i „Westwrn blot” analizom. Lečenje se sprovodi antibioticima i traje od dve nedelje do 28 dana. Ujedno se leče i komplikacije koje postoje – objašnjava dr Dujin Bajat.
EDUKOVATI GRAĐANSTVO I STRUKU
Pošto se mali broj ljudi zarazi, smrtni ishod je redak ali moguć. Bolest prođe neprepoznata. Mere prevencije podrazumevaju edukaciju ljudi kako bi se pravovremeno zaštitili u prirodi, ali i struke da bi znali da prepoznaju simptome.
– Nekad se ne javi crvenilo, ili se ne primeti ubod. Neko se žali samo na bol u kolenu, neko promeni ponašanje, a nekome problem nastaje samo u jednoj grani nerava pošto je ovo ipak sistemska bolest. Zato i treba što ranije otići kod doktora, jer mi znamo na šta da obratimo pažnju – poručila je naša sagovornica.
– Bitan je razgovor sa pacijentom, jer se onda može povezati cela istorija: kad su počele tegobe, šta je prethodilo pogoršanju opšteg stanja, da li ima blande, crvenilo, malaksalost ili bilo šta što nas može uputiti u pravcu borelioze. Jako je česta zloupotreba antibiotika, ali napominjem da nije preporučljivo samostalno lečenje. Nije potrebno ni davati vakcinu za tetanus, što se dešavalo u praksi, jer ga krpelji ne prenose – kaže dr Dujin Bajat.
Kada se primete promene na koži, u želji da se odstrani parazit koriste se različite metode. Poznati primeri su tretiranje lakom za nokte, sirćetom, benzinom pa čak i vakuumom od čaše.
– Ništa od toga ne treba da se radi. To krpelja samo može stresirati i izazvati ga da ispovraća crevni sadržaj. Potrebno je otići kod stručnjaka, otklanjanje se radi samo sterilnom pincetom – navodi dr Dujin Bajat.
Njen savet je izbegavati staništa gde se oni mogu naći, kao i eventualno obeležavanje ovakvih terena. Izbegavati tamna i vlažna mesta koja pogoduju krpeljima. Preporučuje se nošenje dugih rukava i nogavica, kapa i repelenata (preparata za zaštitu ljudi i životinja). Pošto im treba vremena da se zakače za čoveka, obavezno je proveravanje tela i odeće na svaka četiri sata. Ova bolest možda jeste retka, ali problemi koje nose mogu i te kako da otežaju normalan život, poručuje Dujin Bajat.
A. Ilijev
DIJAGNOZA
Lajmska bolest (borelioza) dobila je naziv po oblasti Lajm (SAD), kada se 1975. godine verovalo da je vladala epidemija artritisa, dok nisu ustanoviti da su krpelji bili ti koji su inficirali ljude.
