Blato na putu predstavlja opasnost za sve učesnike u saobraćaju. Kako navode u Saobraćajnoj policiji, otresišta su važan element u prevenciji nezgoda. Iako nisu učestvovali u njihovom postavljanju, niti je to u njihovoj nadležnosti, očekuju veću sigurnost na putu.
– Za sada se još uvek ne može sagledati uticaj postavljenih metalnih konstrukcija za uklanjanje blata sa točkova traktora na povećanje bezbednosti učesnika u saobraćaju, s obzirom na kratak period od postavljanja. Svakako se očekuje veća sigurnost na mestima gde su postavljeni. U proteklih godinu dana na našem području dogodila se jedna saobraćajna nezgoda sa smrtnim posledicama, gde je jedan od uticajnih faktora bilo i blato na kolovozu – kaže načelnik Saobraćajne policije, potpukovnik Marko Škorić.
ČEKAJU PRIMENU
Prema podacima Nacionalne vozačke akademije (NAVAK), zaustavni put vozila na blatnjavoj podlozi gotovo je duplo duži nego na suvoj ili mokroj površini. Može iznositi čitavih 35,90 metara. Upravo ovi podaci korišteni su u tehnološkom projektu otresišta, koji je izrađen za potrebe Grada Zrenjanina.
Pre dve godine su preko konkursa Pokrajine Opština Žitište i Grad Zrenjanina za održavanje atarskih puteva dobili sredstva. Javna nabavka raspisana je tokom 2024. godine.
– U Žitištu su metalna otresišta postavljena pre nekoliko meseci i odmah su izazvala reakcije – veli odbornik Lige socijaldemokrata Vojvodine – Vojvođani u Skupštini opštine Žitište, Mirća Lelea.
– Poljoprivrednici to zaobilaze. Žale se da oštećuju mašine, da traktori ne mogu da pređu preko toga i da plug kači sve vreme. Samo Torak ima dva ili tri – kaže Lelea.
Od ukupno 11 metalnih otresišta nabavljenih za Zrenjanin, koja su koštala 75 miliona dinara, a izradila ih je firma „Katago” iz Rume, u Perlezu su postavljena tri. Stajala su otprilike dva meseca, pre nego što su uklonjena.
– Blato se nije skidalo, mašine su se zaglavljivale. Nije moglo da se pređe traktorom, prikolice su vukle vozilo unazad, oštećivala su nam se vozila. Rekli smo da nije funkcionalno, da nije bezbedno i da se našim mašinama kidaju gume. Obratili smo se Mesnoj zajednici, a zemljoradnička zadruga nadležnima u opštini i zatražili uklanjanje otresišta – kaže poljoprivrednik iz Perleza Vojislav Malbaški.
TRAŽI SE REŠENЈE
Koji su dalji planovi sa otresištima pitali smo nadležne u Odseku za životnu sredinu i poljoprivredu. U iščekivanju odgovora, nezvanično saznajemo da je pokušano da se nađe rešenje, da se metalne konstrukcije prilagode. Pokušano je njihovo ukopavanje u zemlju, ali ni to nije uspelo. Nakon toga su došli radnici firme iz Rume i uklonili metalne konstrukcije.
Trenutno su otresišta locirana na Mihajlovačkom putu, pored Fabrike vode, dok ne nađu namenu.
Zbog toga je Inicijativa „Izraz” izrazila zabrinutost. Kako su saopštili, za 11 uređaja za skidanje blata sa točkova poljoprivredne mehanizacije plaćeno je 75 miliona, što je 6,8 miliona dinara po komadu ili 58.000 evra.
– Javnost ima pravo da zna odgovore na pitanja koja se množe, posebno o detaljima ove javne nabavke, njenoj opravdanosti i tome da li su konsultovani krajnji korisnici, poljoprivrednici – naveli su iz „Izraza”.
NAJVIŠE SAOBRAĆAJKI TOKOM JESENI
Do sada na atarskim putevima u Banatu, koji su zemljani i nisu asfaltirani, korišteni materijali poput rizle i tucanika. Na taj način se sa poljoprivrednih mašina skidalo blato nakupljeno na njivama.
– Mislim da je korisno imati rešenje za blato, jer dosta saobraćajnih nesreća se dešava u vreme jesenje sezone. Naročito kada počne izvlačenje šećerne repe, koja se kod nas proizvodi na 40.000 hektara. Mi u zemlji imamo 481.000 traktora, a dve trećine je starije od svojih vlasnika – komentariše za naš list agrarni novinar i analitičar Branislav Gulan.
Otresišta mogu biti od konstruisanih barijera. Blato se može skidati i peračima, ili četkama. Svaka opština u Vojvodini rešava ovaj problem na različite načine.
– Betonska otresišta, tamo prema Adi i Molu, su korektno rešenje, ali to opet mora neko da održava i čisti kad se napuni blatom – kažu nam u Udruženju poljoprivrednika Aradac. Prema njihovim podacima sa terena, u Aradačkom ataru potrebno je rešiti većinu prilaza koji izlaze na magistralu.
– Naročito je problematično u jesen, kada se poljoprivrednom mehanizacijom iznese blato na magistralni put. Rizla je dobro rešenje. Preko nje se pretera brže, pa se blato istrese – kažu nam poljoprivrednici.
Na području Zrenjanina betonirani su prilazi između puteva i atarske mreže i to tamo gde je Naftagas postavljao priključke zbog svojih polja. Na ostalim mestima je zemljani prilaz.
– Dovoljno je redovno održavati atarske puteve i nasipati rizlu ili tucanik. Potrebno je da to bude površina do 500 metara, kako bi poljoprivredne mašine mogle da pređu i istresu blato sa točkova – kaže zrenjaninski ratar Svetislav Seležan.
Iznošenje blata na kolovoz je kažnjivo. Zakon propisuje novčane kazne od 10.000 do 50.000 dinara.
