Pad standarda naterao državu da reaguje?
Piše: dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
U periodu od septembra 2019. do istog meseca ove godine ukupan rast opšteg nivoa cena u Srbiji iznosio je 40,2%. U pitanju je daleko veća inflacija od one zabeležene u većini članica Evropske unije (prosek na nivou EU je 23,3%). Samo su tri države u istom periodu iskusile veći rast cena – Češka (40,9%), Poljska (42,3%) i Mađarska (52,2%). Između ostalog, poskupljenja su bila manja u Francuskoj (16,9%), Grčkoj (17,8%), Španiji (18,4%), Italiji (18,5%), Sloveniji (21,6%), Nemačkoj (22%), Austriji (25%), Holandiji (25,5%), Hrvatskoj (28,7%), Bugarskoj (30,6%), Slovačkoj (34,4%), Rumuniji (39,4%)…
Podaci o prometu u trgovini na malo daju informacije o tome koliko su građani trošili u prodavnicama za dobra i usluge kojima zadovoljavaju tekuće potrebe. Viši standard postoji onda kada građani kupuju i troše više proizvoda i usluga i obrnuto. U toku poslednjih pet godina (septembar 2019 – septembar 2024) zabeležen je kumulativan rast prometa od 33,3% u stalnim cenama (iskazuje promene prometovanih količina). U nominalnom izrazu on je povećan za 87,3%. Razlika od 54% je posledica rasta cena, a to znači da su proizvodi koje većina svakodnevno pazari poskupeli više nego što iznosi prosečna inflacija (40,2%).
Da se nalazimo u ekonomskoj krizi sugerišu i podaci Evrostata o obimu realnog prometa (korigovanog za inflaciju) u maloprodaji. Kada se obim novčanih transakcija koriguje za nivo inflacije, dobija se informacija o promeni kupljenih količina. Na nivou EU je u 2023. u odnosu na 2022. godinu došlo do pada obima realnog prometa u radnjama za 1,8%. Pri tome, u čak 17 država članica Unije je zabeležen pad prodatih količina u trgovinama. Najveći je bio u Sloveniji (-11,5%), Estoniji (-8,1%), Mađarskoj (-7,8%), Belgiji (-6,1%), Švedskoj (-5,2%) itd.
Pomenuto smanjenje je u Srbiji iznosilo -1,9%. Pri tome, kod nas je u periodu 2014-2022. godina bio prisutan konstantan rast ovog pokazatelja. To znači da su svake naredne godine, u poređenju sa prethodnom, građani u prodavnicama kupovali veće količine dobara. Po godinama taj rast je bio: 2,4% (2014), 1,6% (2015), 7,6% (2016), 3,9% (2017), 4,2% (2018), 9,9% (2019), 4,5% (2020), 10,5% (2021) i 5,9% (2022).
Padu standarda tokom 2023. i 2024. godine je očigledno doprinelo i kontinuirano poskupljenje u maloprodaji. Od tržišne strukture, odnosno od uslova konkurencije koji vladaju na određenom tržištu, zavise i marže distributera, veleprodavaca i maloprodavaca. Kada je konkurencija nedovoljna, cene su po pravilu više i obrnuto. Slobodna tržišna utakmica, nepostojanje ekskluziviteta na nabavku/uvoz i distribuciju pojednih proizvoda, veći stepen konkurencije u maloprodaji (više trgovinskih lanaca), kao i bolja kontrola/regulacija sa ciljem da se spreči bilo kakvo dogovaranje između učesnika na tržištu bi moglo doprineti usklađivanju nivoa cena sa platežnom sposobnošću stanovništva (tražnjom). Tako bi dovelo i do rasta nivoa životnog standarda. Ljudi bi po nižim cenama za isti dohodak mogli da kupe više proizvoda i usluga. S obzirom na to da je rast cena osnovnih životnih namirnica bio natprosečan u dužem periodu, ostaje kao otvoreno pitanje da li je, u cilju očuvanja standarda građana, Komisija za zaštitu konkurencije trebalo da reaguje i ranije.
