Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, vanrednog stanja i trovanja pčela, ove godine pčelari su imali mnogo problema. Ispaša bagrema bila je lošija nego ranijih godina, mraz je odneo prvi rod, pa od prve ispaše gotovo da nije ni bilo meda, kažu plečari. Nakon toga su se pojavili sekundarni cvetovi koji nisu bili toliko medni. Suncokret je takođe podbacio, jedino je ispaša lipe bila uspešna, saglasni su zrenjaninski pčelari.
Tokom vanrednog stanja oni koji imaju više od 65 godina nisu mogli da nadgledaju pčelinja društva, pa im je sezona propala, ističu članovi Pčelarskog društva (PD) „Milivoj Bugarski”.
– Dok je na snazi bila zabrana kretanja za starije sugrađane, pčelari nisu mogli da dobiju posebne dozvole za rad. Kada su one, pre ukidanja policijskog časa odobrene, već je bilo kasno, jer su pčele bile bez nadzora, što je uticalo na rod – ističe je Pal Horvat.
Svake godine pčelari imaju nevolja i sa trovanjem pčela, a neadekvatna upotreba hemijskih sredstava uzrokuje velike štete. Članovi PD „Milivoj Bugarski” pokušali su da organizuju sastanke sa poljoprivrednicima, ali je odziv bio mali. Prskanje u cvetu sredstvima štetnim za pčele, dok su one napolju je zabranjeno, ali poljoprivrednici to ipak rade i ne mare mnogo za probleme pčelara.
– Iako smo prijavljivali inspekciji, samo u okolini Kikinde u proteklih nekoliko godina stradalo je više od 5.000 košnica. Šteta je velika, a krivac nije uhvaćen. Kada je u pitanju ciklonizacija, o periodu kada će se ona obaviti na vreme smo obavešteni, ali bez tačnog termina, pa je jako teško na vreme zaštititi pčele – kaže Dušan Marinkov, član PD „Milivoj Bugarski”.
Med je veoma tražena namirnica, a osim te lekovite poslastice, potrošači najviše traže polen, propolis kapi i mešavinu meda i matičnog mleča. Otvaranje pogona „Naš med” u Rači koji prikuplja i plasira ovaj proizvod uticalo je na stabilnije cene i bolju poziciju pčelara. To je omogućilo pčelarima da med i ostale proizvode prodaju bez posrednika.
– Na ovaj način stvorena je konkurencija na tržištu. Ove godine, na primer, bagremov med, koji je najtraženiji, skočio je sa 4 na 6 evra – naglašava Marinkov.
Iako je prinos loš, pčelari su zadovoljni cenom. Maloprodajna je ista kao i prošle godine. U zavisnosti od vrste meda kreće se od 800 do 1.000 dinara za kilogram. Kako kaže Horvat, veleprodajna cena kreće se od oko 2,2 do 6 evra. Veleprodaja ide dobro, otkupljivači su zainteresovani da što pre nabave veće količine po povoljnijoj ceni, smatra Horvat.
Subvencije od 800 dinara po košnici koje daje država mnogo znače pčelarima, ali nisu ključne za razvoj posla. Marinkov kaže da vlada izdvaja sredstva za razvijanje pčelarstva, ali da zbog komplikovane procedure i obimne dokumentacije pčelari često odustaju od konkurisanja za podsticaje.
„Festival meda”, koji svakog oktobra organizuju Pčelarska društva „Milivoj Bugarski” i „Akac”, ove godine je, kao i brojne manifestacije zbog epidemiološke situacije, otkazan. Organizatori veruju da će se 16. medena fešta u našem gradu održati sledeće godine.
MED ILI ŠEĆERNA IMITACIJA?
Falsifikati meda veliki su problem, ocenjuje Marinkov. Potrošači pri kupovini uglavnom prvo gledaju cenu, a ne kvalitet, pa se često desi da „med” zbog neprijatnog mirisa ili neautentičnog ukusa, na kraju, završi u kanti za smeće.
Budući da ne postoji efikasan način borbe protiv onih koji prodaju med sumnjivog kvaliteta, pčelari savetuju potrošačima da ga uvek kupuju od proverenog pčelara.
– Najbolje je pazariti od lokalnih uzgajivača, jer oni garantuju da je med pravi. U prodavnicama je situacija malo drugačija, jer ne postoji garancija da je med iz košnice – objasnio je Pal Horvat.
