Na najvećem i najpoznatijem slatkovodnom ribnjaku u našem regionu završen je izlov ribe planiran za godišnju proizvodnju. Za alase nema odmora. Ovih dana je u toku još jedan značajan poduhvat. Mrest je temelj uspešnog trogodišnjeg procesa, koliko zapravo traje ciklus u produktovanju konzumnog šarana.
– Priča o ribarstvu počinje iz ovog veštačkog mrestilišta. Ovde se stvara šaranska mlađ po najvišim svetskim standardima. Razvoj se dešava u izuzetno kontrolisanim uslovima: od same temperature vode, do kiseonika, matičnih mužjaka i ženki. Moguća je proizvodnja oko 30 miliona larvi u turnusu. Potrebe našeg ribnjaka su daleko manje i mi ćemo u ovom majskom poribljavanju u naša jezera spustiti oko šest miliona šaranskih larvi – objašnjava mr Milanka Cvetić, diplomirani tehnolog ribarstva.
Ona radi u savremenoj laboratoriji, koja je izgrađena pre dvadesetak godina. Tu se postižu vrhunski rezultati kad je u pitanju uzgoj ribe. Našu sagovornicu smo zatekli sa radnicima i direktorom Ribnjaka „Sutjeska” Vidakom Miloševićem u trenutku prebacivanja larvi u jezera. Za takav početak „novog života” nužno je zadovoljiti brojne uslove. Naime, da bi se proizveo za tri godine jedan konzumni šaran od tri kilograma, između ostalog, potrebno je obezbediti 24 kilograma estrudirane riblje hrane, kukuruza, ječma…
– U pitanju je izuzetno zahtevna proizvodnja i višegodišnji proces. Na svu sreću imamo zatvoren ciklus: od sopstvene laboratorije, njive za proizvodnju hrane, do površine pod vodom na 900 hektara. To nam donosi solidne rezultate i omogućava opstanak – navodi Vidak Milošević, koji je na čelu kolektiva 12 godina.
Kako kaže, ova godina je bila najteža. Najveći izazov je plasman konzumnog šarana na tržište.
– Iako mu je cena bila niža za 100 dinara u odnosu na prethodnu godinu, nismo uspeli sve količine šarana da prodamo. To nam u ovom trenutku predstavlja problem u ukupnom poslovanju. Napomenuću da smo i pre pet godina, u vremenu pandemije, imali zapaženiju prodaju u odnosu na ovu godinu – naglašava direktor Ribnjaka.
U ovom trenutku mrestilište u Sutjesci bi moglo da zadovolji potrebe za ovom vrstom ribe u slatkovodnim vodama na Balkanu.
– Za sada polovinu naših kapaciteta koristimo za sopstvene potrebe, a drugu od deset miliona larvi ustupamo drugim ribnjacima, pa i „Vodama Vojvodine”. Prava je šteta što je sve manje ribnjaka u našoj zemlji. Danas ih u Srbiji ima tek na sedam ili osam hiljada hektara. Država pokušava određenim merama da ovu situaciju popravi, ali to je nedovoljno. Stimulacija od deset dinara po kilogramu proizvedene ribe je skromna u odnosu na višegodišnja ulaganja – naglašava Milošević.
Napominje da su poslednje mere, koje je donelo Ministarstvo poljoprivrede, značajne. U dugoročnom periodu mogu povoljnije uticati na prodaju ribe i unapređenje ribnjaka, kojih ima na 3.500 hektara samo na području Opštine Sečanj.
NIKOLA BOŽOVIĆ
NEDOSTATAK RADNIKA
Mlada radna snaga je nešto što nedostaje Ribnjaku „Sutjeska”. Zbog toga je rukovodstvo primorano da i dalje ukazuje poverenje ljudima koji su otišli u penziju. Svojim ogromnim iskustvom doprinose uspešnom poslovanju kolektiva, koji se ubraja u bolje na području Opštine Sečanj.
SMANJEN BROJ KRAĐA
Jedan od najvećih problema svih ribnjaka, pa i ovog u Sutjesci, jesu učestale krađe koje godišnje nanose milionske štete. Rukovodstvo ribnjaka je značajno pojačalo čuvarsku službu, uvelo savremene termovizere i druga praćenja ribokradica. I policija pojačano kontroliše područje pa je smanjena krađa. Pojedine ribokradice su kažnjene zatvorskom kaznom.
