Novac ulažu u modernizaciju i proširenje proizvodnje
Kako bi pomogao unapređenje organske proizvodnje, Grad je nedavno obezbedio sredstva za nabavku sadnog i semenskog materijala i druge investicije. Na spisku su: Darko Batinić (Lazarevo), Mirko Šokšić, Viktorija Balanji Matijević (Lukino Selo), Dušanka Đukić, Šandor Balanji (Lukino Selo), Igor Ostojić (Taraš), Mihalj Išpanović, Slađana Marković i Gordana Šokšić (Taraš). Deo njih dobio je po 200.000 dinara, a pojedini će raspolagati nešto manjom svotom.
Darko Batinić se od 2019. godine bavi organskim pčelarstvom. Znanje stečeno na fakultetu primenio je u praksi. Mladi pčelar iz Lazareva, odrastao je u porodici koja je posao počela 2005. godine. Svoju proizvodnju ocenjuje kao spoj poljoprivrede i preduzetništva. Novac koji je lane dobio od Grada iskoristio je kako bi napravio uređaj za borbu protiv pčelinje bolesti, varoe.
Lokalna samouprava je odvojila novac i za kupovinu nove opreme, mašina i mehanizacije. Ovaj vid podrške otišao je u ruke onih koji su ispunili tražene uslove, a to su: Leonard Pele, Magdalena Đorđević, Edi Daruši, Joži Bucu, Ivana Jovanov (Farkaždin), Mihalj Faluši, Atila Juhas, Robert Olah (Mihajlovo), Milorad Radišić, Marina Janković (Melenci), Milan Ninić, Biljana Cvijetić, Nevena Tiri (L. Selo), Miloš Marovac (Taraš), Jovana Mišić (Ečka), Edita Aranjoš Janjić (Stajićevo), Danijel Koso, Adrian Tapai, Karolina Guljaš (Mihajlovo), Branislav Bagić (Aradac), Nikola Lakić, Snežana Ilisin (Melenci), Dušanka Đaković (Lukićevo), Anamarija Žugić, Edit Bakoš, Čila Bakoš (L. Selo), Andrea Filep, Laslo Sabo (Mihajlovo), Radmila Toškov (B. Blato) i Milana Piperski.
Najmanje novca opredeljeno je Dušanki Đaković (85.579 dinara), dok je najveći iznos (po 200.000) pripao Biljani Cvijetić, Neveni Tiri, Editi Aranjoš Janjić i Branislavu Bagiću.
Edi Daruši predaje filozofiju i građansko vaspitanje u Zrenjaninskoj gimnaziji. Osim toga, odlučio je da se otisne i u agrarne vode. Njegova porodica je počela sa uzgajanjem paradajza, podizanjem voćnjaka i pčelarstvom. Kako nam je nedavno kazao, pre 20 godina kupili su prvi voćnjak, a pre deceniju podigli plastenik za paradajz i njegov rasad. Od skromnih 150 strukova, sada u sezoni imaju 6.500.
Kako bi proširili proizvodnju, pre devet godina podigli su kredit da bi kupili vikendicu i zemlju na kojoj su podigli voćnjak. Sada imaju oko 500 stabala, najviše šljive („čačanska rana”, „čačanska lepotica” i „stenlej”) i jabuke („crveni” i „zlatni delišes” i „greni smit”). Porodica Daruši pčelarstvom se bavi kako bi te proizvode imala za svoje potrebe. Zahvaljujući podsticajima države i lokalne samouprave sada poseduje više od 60 košnica. Prodaju med, propolis i pčelinji vosak. Edi Daruši smatra da zbog nestabilnog tržišta, odnosno neizvesnog plasmana voća i povrća nastalog (između ostalog) dolaskom velikih trgovinskih lanaca, neophodno je uvesti novine koje bi njihove proizvode učinili konkurentnijim.
– Nastojimo da odgovorimo na potrebe ekološki osvešćenih potrošača, kao i onima kojima je zdrava hrana prioritet. Naši proizvodi zadovoljavaju te kriterijume, ali smo želeli da ih poboljšamo. Zahvaljujući podsticajima koje je obezbedio Grad, uspećemo u tome. Podneli smo i zahtev za subvenciju za izgradnju sušare za voće i povrće. Verujem da ćemo sledeće sezone u ponudi imati suve šljive i paradajz. Osim toga, naša destilerija treba da nam omogući pristupačnost tržištu sa jasno prepoznatljivim rakijama od autohtonih sorti šljiva iz našeg voćnjaka.
Smatram da su podsticaji Grada izuzetno značajni jer omogućavaju ulaganje u proizvodni proces što obezbeđuje konkurentnost. Sledeća ulaganja mog gazdinstva biće u solarni panel koji će napajati strujom sušaru. Planiramo i izgradnju sistema za navodnjavanje, jer nam zbog klimatskih promena predstoje još toplija i sušnija leta – objasnio je Edi Daruši.
Porodica Pele iz Mužlje uzgaja gerbere dvadesetak godina. Posao je započeo biološki inženjer Zoltan Pele sa suprugom, a sada mu pomaže i sin Leonard. Kada je kod njih nedavno bila naša ekipa, članovi porodice rekli su da u narednom periodu žele da sagrade još dva plastenika i modernizuju proizvodnju.
– Ovaj podsticaj lokalne samouprave nam mnogo znači. Iskoristićemo novac da nabavimo sredstva za zalivanje. Pošto je reč o velikom iznosu, moći ćemo da ga koristimo za navodnjavanje i narednih nekoliko godina – istakao je Leonard Pele.
