U cipelama i odelu, sa lopatom u rukama, pogleda uprtog u kamere medija – tako su u decembru pre šest godina gradski funkcioneri sadili drveće u naselju Putnikovo. Međutim, danas na ovoj lokaciji nema stabala. Bile one svrsishodne ili ne, javne akcije sađenja drveća veoma su popularne – pet je organizovano u protekla tri meseca. Lopata i sadnica prihvataju se i predstavnici firmi (naglašavajući da su društveno-odgovorni), članovi stranaka, kulturno-umetničkih društava, ističući da time podižu svest o značaju životne sredine.
– Sada svi sve znaju i svi sve rade – tako brigu grada o zelenilu opisuje inženjer šumarstva i nekadašnji tehnički direktor „Gradskog zelenila” Marko Milišić.
SAĐENJE UZ KAMERE
Navodi da javne akcije sađenja drveća nisu afirmacija ozelenjavanja grada, pogotovo kada političari u tome učestvuju. – To je pre svega propaganda funkcionera i njegove partije: čelnik koji sadi sa pet kamera pored i sto ljudi kako gledaju. Ovo neće doneti rezultate za Zrenjanin i Srednjobanatski okrug koji je najmanje ozelenjen – navodi Milišić.
Kao glavni problem ističe to što se danas niko ne bavi planiranjem i kontrolom podizanja zasada, za šta su nekada, prema njegovim rečima, zajednički bili zaduženi stručnjaci iz opštine i Direkcije za izgradnju grada – inženjeri hortikulture i šumarstva. Stručnih lica još ima u JKP „Čistoća i zelenilo”, ali ovo preduzeće je samo izvođač, navodi Milišić.
Da Grad Zrenjanin nema plan ozelenjavanja za naredni period, potvrđuju u Odseku za zaštitu životne sredine. Navode da će ovaj plan biti definisan Strategijom ozelenjavanja.
– Polaznu osnovu za izradu navedenog dokumenta predstavlja strateško opredeljenje da se sadnja planira na principima održivog razvoja. Dugoročni cilj izrade Strategije ozelenjavanja je evidentiranje, očuvanje, zaštita zelenih površina, kao i adekvatno upravljanje njima – navode u Odseku. Dodaju i da će pri izradi ovog akta biti formiran Katastar javnih zelenih površina, koji trenutno ne postoji za teritoriju Grada Zrenjanina. U Odseku nisu, ipak, odgovorili da li je već počela priprema pomenute Strategije.
UTICAJ DRVEĆA JE KOMPLEKSAN
Planirana i od strane stručnjaka sprovedena sadnja važna je zato da bi se na pravi način iskoristio blagotvoran uticaj drveća u urbanoj sredini – u suprotnom se čak može proizvesti i negativno dejstvo. Na ovo upozorava profesorka Bogdana Vujić, šefica Katedre za inženjerstvo zaštite životne sredine sa Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin”.
– Primer negativnog efekta drveća na kvalitet vazduha, između ostalog, jeste drvored neposredno uz prometnu saobraćajnicu. Gusto posađena stabla, širokih krošnji, mogu da stvore efekat „tunela” ili „krova” iznad saobraćajnice, pa zagađenje može biti zarobljeno i dostizati visoke koncentracije u prizemnim slojevima vazduha, na nivou gde čovek boravi – objašnjava prof. Vujić. Prema njenim rečima, korelacija između drveća i zagađenja vazduha je veoma kompleksna. Ono poboljšava kvalitet vazduha u urbanim sredinama indirektno i direktno.
– Indirektno, drveće doprinosi smanjenju temperature, pri čemu je potreba za korišćenjem klima uređaja manja, a samim tim i emisija štetnih gasova. Niže temperature takođe smanjuju mogućnosti za stvaranje sekundarnih polutanata, poput prizemnog ozona – predočava naša sagovornica.
Pored toga, drveće i direktno uklanja polutante, zahvaljujući čemu ima ključnu ulogu u poboljšanju kvaliteta vazduha.
– Azotni i sumporni oksidi se apsorbuju preko lišća i na taj način uklanjaju. Drveće ima veliku moć uklanjanja veoma sitnih čestica prašine (PM 10 i PM 2.5) koje često sadrže organska jedinjenja, različite kiseline i metale, što ih čini posebno štetnim. Drveće takođe može da eliminiše čestične materije na dva načina: tako što one prilikom sudara sa lišćem menjaju pravac kretanja čime se disperguju (rasipaju, prim. nov) i „razblažuju”, ili time što se čestice istalože na lišću – objašnjava profesorka Vujić.
Zbog svega toga se, prema njenim rečima, podizanjem zelenila moraju baviti stručnjaci iz različitih oblasti.
– Reč je pre svega o inženjerima koje mi na Katedri za inženjerstvo zaštite životne sredine godinama uspešno edukujemo, a zatim o biolozima, pejzažnim arhitektama, urbanistima, saobraćajnim i građevinskim inženjerima – zaključuje naša sagovornica.
NESTAJU PLUĆA GRADA
Marko Milišić smatra da „Čistoća” za pare koje dobija od grada dobro održava zelene površine, ali da poteškoća ima oko održavanja starih parkova. Iako procenjuje da rastinja u samom gradu ima dovoljno, podseća da je Zrenjanin u poslednjih 25 godina izgubio oko 100 hektara gradskih i prigradskih šuma, tzv. pluća grada. – Dići 100 hektara u današnjim uslovima gde nema ni one organizacije niti entuzijazma kao nekada, vrlo je teško, možda čak i nemoguće u ovakvim uslovima. Osim toga, postoji i problem nedostatka zelenila u industrijskim zonama – navodi Milišić.
STRUKA, DOBROVOLJCI I LOKALNA POLITIKA
Poslednja prava akcija organizovanog, planskog i stručnog sađenja jeste podizanje drvoreda uz put od Zrenjanina prema Novom Sadu, krajem osamdesetih godina prošlog veka, navodi Marko Milišić. Obuhvaćen je potez od naselja Bagljaš do reke Tise.
– Taj drvored sada lepo napreduje. Akciju je vodio Pokret gorana, sa diplomiranom inženjerkom hortikulture Zoricom Ćurčin na čelu, a dobrovoljno su učestvovali i šumarski inženjeri u gradu, zatim školska omladina iz Zrenjanina i par mesta iz Srbije. Nema pošumljavanja bez struke, dobrovoljnog rada i učešća lokalne politike – objašnjava naš sagovornik.
