Piše: Dalibor Bubnjević, direktor i glavni i odgovorni urednik lista „Zrenjanin“
Centar grada podseća na kuće starih baka i deka kod kojih su mnogi provodili praznike tokom detinjstva. Naizgled je čisto, ali se ipak u vazduhu oseća ustajao vazduh. Uprkos agilnosti domaćina, sa protokom vremena do izražaja dolazi nužnost renoviranja.
Kao i u porodici, nikoga ne treba osuđivati na „prvu loptu“. Ništa nije kao što deluje. Na primer, uveren sam da bi naši gradski čelnici najrađe uklonili silne zaštitne ograde oko poslovnih objekata u Ulici Kralja Aleksandra. No, zakoni i još po nečiji interesi ih sputavaju u ostvarivanju vlastitog sna. Ukoliko bi bili odvažni i istrajni, možda bi i naterali nesavesne investitore da privedu nameni zapuštene ekskluzivne nepokretnosti.
Sudbina gradskih jezgara širom Evrope je upitna!
To je posledica decentralizacije maloprodajne aktivnosti. Građani ne žele da se zavlače u uske ulice i gube vreme u pronalaženju parking mesta. Zato su izraelski biznismeni napravili „Aviv“ koji su potom prodali „Bigu“. Reč je o transakciji poput onih koje su se odvijale širom Zapadnog Balkana.
Ipak, centar Zrenjanina ne treba da prepustimo (ne)savesnim političarima i tajkunima. Pre dvadesetak godina je bila formirana Zona unapređenog poslovanja (BID). Iz nje je proizišao, danas veoma uspešan, „Korzo fest“. Nažalost, čim je politika uplela prste, BID je ostao bez talije, kao i nekadašnji menadžer koji se starao o ovoj organizaciji.
