Povoljne vremenske prilike početkom marta ovdašnji ratari iskoristili su za zatvaranje zimske brazde i pripremu oko 150.000 hektara oranica koje će zasejati u narednih tridesetak dana. Krajem prošle nedelje počela je setva šećerne repe, dok za suncokret i kukuruz još nisu optimalni rokovi.
SKUPLЈE SEME I ZAŠTITNA SREDSTVA
Na ovdašnjim njivama dominiraće kukuruz, premda se primećuje da se postepeno smanjuje njegova zastupljenost. Do pre jedne decenije zauzimao je oko 100.000, dok ove godine neće premašiti 80.000 hektara.
– Kukuruz je izgubio primat zbog izuzetno niske cene, posebno u poslednje dve godine. Ja sam za setvu pripremio oko 50 hektara. To je uglavnom zbog plodoreda. Nema tu više značajnije finansijske dobiti – kaže Ognjen Rackov iz Zrenjanina.
Upravo zbog niskih cena i sve manjeg prinosa koji je uslovljen izmenjenim mikroklimatskim uslovima, Rackov je zasnovao plantažu oraha na kojoj ima više od hiljadu stabala. Ističe da su proizvodnja duvana i maka sve isplativiji, te ozbiljno razmišlja da se i tome posveti.
– Ovogodišnja setva će biti za dvadesetak odsto skuplja u odnosu na prethodnu. Na to najviše utiču cene semena i zaštitnih sredstava. Nešto više košta i veštačko đubrivo, mada to nije toliko izraženo kao ostale dve stavke. Uradio sam analizu zemljišta. Rezultati ukazuju da je primetan nedostatak azota, posebno u gornjem sloju obradivih površina – dodao je Rackov.
NEDOSTAJE VLAGA U ZEMLЈIŠTU
U zrenjaninskoj Poljoprivrednoj stručnoj službi (PSS) savetuju da sa setvom ne treba žuriti. Ističu da je potrebno da temperatura zemljišta bude oko deset stepeni, kako bi zrno imalo adekvatne uslove za razvoj i nicanje.
– I ove godine omogućili smo ratarima da u našoj laboratoriji urade agro-hemijsku analizu tla. Za pohvalu je što Grad Zrenjanin, kao i opštine Žitište i Nova Crnja svojim sredstvima u tome pomažu poljoprivrednicima. Rezultati su od izuzetnog značaja za korišćenje mineralnog đubriva. Zemljištu sada nedostaje vlaga. U prvom kvartalu ove godine padavina je u proseku bilo za tridesetak litara manje u odnosu na isti period lane – kaže Zorica Rajačić, stručna saradnica za ratarstvo u PSS Zrenjanin.
Poljoprivrednici ističu da su zimski mrazevi dobrodošli uzoranim brazdama. To je doprinelo da se ovih dana njive brže i lakše pripremaju za setvu.
– Moje domaćinstvo će početkom narednog meseca kukuruzom zasejati oko 100 hektara. Obezbedili smo sve što je potrebno, maksimalno ulažemo u proizvodnju. Ipak ne znamo šta da očekujemo. Trenutno je cena kukuruza izuzetno niska – naglašava Ervin Tot iz Mihajlova.
RAČUNICA JASNA, DOBIT NEIZVESNA
Jedan od poljoprivrednih kolektiva koji ima sopstvenu proizvodnju, ali i dobru saradnju sa kooperantima, je „Cvetinović promet” DOO iz Lazareva.
– Krenuli smo sa setvom šećerne repe koja će i ove godine biti na površini od 40 hektara. Sejaćemo još suncokret i kukuruz, a tu je i pšenica. Imamo oko stotinu kooperanata sa kojima radimo po principu „od setve do žetve”. Nudimo mogućnost isplate duga u tri agrarna roka. Oko 80 kooperanata koristi sistem zaduživanja. To je razumljivo u sadašnjim teškim uslovima i niskim cenama naših proizvoda. Nemamo većih problema sa naplatom potraživanja – saznajemo od Miloša Marinkovića iz „Cvetinović prometa”.
Ratari sa kojima smo razgovarali ističu da je računica jasna. U jedan hektar zasejan kukuruzom valja uložiti oko 100.000 dinara. U to nije uračunata prosečna cena zakupa zemljišta. Dobit je neizvesna i zbog činjenice da je u ovom trenutku jedino poznata otkupna cena šećerne repe. Ona je 45 evro centi po toni, koliko su ugovorile tri šećerane (Crvenka, Vrbas i Pećinci). Sve ostalo je pod znakom pitanja. To posebno utiče na manja gazdinstva koja se znatno teže prilagođavaju takvim uslovima proizvodnje.
Tekst i foto: Nikola Božović
PŠENICA „NA ZELENO” 26 DINARA
U prvih desetak dana ovog meseca došlo je do manjeg povećanja cena žitarica na Produktnoj berzi. Kukuruz je oko 21 dinar, a pšenica prošlogodišnjeg roda i ekstra klase oko 24 dinara kilogram. Ohrabruje činjenica da je počelo ugovaranje hlebnog zrna ovogodišnjeg roda. Sada se „na zeleno” nudi 26 dinara, što je za četiri dinara više nego u istiom periodu lane.
ŽEDNI OZIMI USEVI
Ratari su ovih dana završili drugu prihranu na žita. Na poljima je evidentan nedostatak zimske vlage, posebno u nižim slojevima. Usev je u fazi vlatanja i bokorenja. Inače, na području srednjeg Banata pod pšenicom je 53.000, a pod ječmom i uljanom repicom 3.500 hektara.
