Pre izvesnog vremena među sugrađanima su kružile SMS poruke i obaveštenja preko društvenih mreža o tome kako se u JKP „Vodovod i kanalizacija” desila havarija, te da su u vodu dospele kancerogene materije. To su iz ovog preduzeća istog dana demantovali, upozorivši da su slučaj prijavili policiji zbog širenja panike i uznemiravanja javnosti plasiranjem lažnih informacija.
KADA NADLEŽNI ĆUTE, PROGOVARA ULICA
Niko ne može pouzdano reći odakle su potekle ove poruke, ali su se za jedno popodne proširile poput šumskog požara. Mnogi Zrenjaninci su zavrnuli slavine sve dok lokalni mediji nisu preneli saopštenje „Vodovoda” da je reč o lažnim vestima. Mada i tada su mnogi pomislili – može li se verovati novinarima, a tek pomenutom javnom preduzeću – više je pitanja nego odgovora oko postrojenja za prečišćavanje vode sa kojim su sklopili ugovor pre četiri godine, a nema objašnjenja ni zbog čega je voda poslednjih mesec-dva u mnogim delovima grada neprijatnijeg mirisa nego pre.
Čini se da su se u ovakvoj sredini stvorili savršeni uslovi za bujanje glasina, što potvrđuje i politikolog Miroslav Samardžić.
– U situaciji dugotrajnih socijalnih, političkih i ekonomskih kriza nastaju različiti oblici panike, društvo postaje podložno manipulacijama. Proces izgradnje „fabrike vode” tekao je krajnje netransparentno. Građani iz zvaničnih izvora nisu mogli da dobiju pouzdane informacije o kvalitetu vode, što je omogućilo plasiranje neprovernih vesti. Kad oni koji su nadležni da govore, ćute, onda progovori ulica.
Istog mišljenja je i novinar „Politike” Đuro Đukić, koji ističe da su se vesti o navodnoj havariji u „Vodovodu” brzo proširile zbog toga što se dugo skrivalo pravo stanje stvari u vezi sa fabrikom vode, a koje se ni danas ne zna.
NEPROVERENE VESTI
Situacija od pomenutog popodneva pokazuje da se neproverene vesti i glasine često mnogo brže šire i stižu do značajno većeg broja ljudi nego proveren medijski sadržaj. Razlog tome jeste što se one dobro uklapaju u naša očekivanja poigravajući se sa stereotipima i predrasudama, objašnjava dr Jelena Kleut, docentkinja za užu naučnu oblast Komunikologiju na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
– Takve poruke često nude pojednostavljene prikaze crno-bele stvarnosti. Proveren medijski sadržaj uglavnom ima nijanse, puno detalja i pojedinosti– kaže Kleut.
Zbog toga u borbi za pažnju publike i mediji često podlegnu objavljivanju neproverenih, bombastičnih vesti, što dr Jelena Kleut opisuje potragom za senzacionalizmom.
Takođe, sistem provere sadržaja u novinarskim redakcijama danas se promenio, primećuje Đuro Đukić. Važi li i dalje u ovom poslu rečenica: poverenje se teško stiče, a lako gubi?
– Nažalost, kriterijumi se sve više gube jer nas gađaju sa svih strana, što pretnjama, što lažnim vestima. Vekovima se provera u redakcijama vršila tako da se o istoj stvari konsultuje više izvora. Danas borba za tržište nameće ekstremne „vesti”, a zbog društvenih mreža, gde je svima dozvoljen pristup, tabloida i sličnih proizvođača informacija, ljudi već su se navikli na medijske „bombe”. „Ozbiljni” mediji su u međuvremenu posrnuli – navodi novinar „Politike”.
ULOGA DRUŠTVENIH MREŽA
Tome da poruke upitne verodostojnosti lakše i brže pronađu put do publike, doprinele su i internetske društvene mreže. Dr Jelena Kleut navodi da su društvene mreže sada primorane da rade na regulacionim režimima kako bi smanjile širenje lažnih vesti preko svojih kanala. Njihovi algoritmi podešeni su tako da generišu profit, a za to im je potrebna naša pažnja.
dr Jelena Kleut
VAŽNOST JEZIČKE KULTURE
Kako bi se ispitala otpornost ljudi iz 35 evropskih zemalja na fenomene poput dezinformacija i post-istine, pre dve godine nastao je Indeks medijske pismenosti Instituta za otvoreno društvo iz Sofije. Proučavali su medijske slobode, kvalitet obrazovanja, poverenje među ljudima itd. U Srbiji su svi parametri loše ocenjeni. Srozavanje medijske i uopšte jezičke pismenosti i opšte kulture posledica je državne nebrige, smatra Miroslav Samardžić.
– Naši vlastodršci ističu da je komparativna prednost Srbije jeftina radna snaga. U takvom sistemu jezička i opšta kultura su nepotrebne, potrebno je kreirati idiote koji nisu u stanju da misle. Osiromašenje jezika je način da se neka populacija drži u podređenom položaju – kaže on, upozoravajući da nedemokratski režimi, pod izgovorom da se bore protiv dezinformacija, često nastoje da ograniče slobodu izražavanja.
Poboljšanje opšteg obrazovanja i dr Kleut vidi kao ključno pitanje. – Plašim se da ne odemo predaleko u očekivanjima od građana. Svakako, više pažnje bih poklonila institucijama. Ključna pitanja su kako poboljšati kvalitet formalnog i neformalnog obrazovanja, ne o medijima, već o svemu, i kako vratiti poverenje građana u novinarstvo – smatra Kleut. Kako zaključuje, na tome i sami novinari moraju puno da porade. Milana Maričić
