Prošlogodišnja velika suša nije dozvolila pčelinjim društvima da stvore zalihe hrane za zimu. Dohrana koju su pripremili pčelari bila je nedovoljna, a zbog pada imuniteta jedinke su napali virusi. Sve navedeno dovelo je do značajnog uginuća pčela. Gubitak se beleži u celoj Evropi, a ista su iskustva i iz našeg okruženja.
Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, aktivni nadzori pčelinjaka u prvom kvartalu ove godine pokazali su da se procenat uginuća u pojedinim delovima Vojvodine kreće i iznad 60 odsto. U centralnoj i južnoj Srbiji to je od 10 do 50 procenata, dok su u nekim reginima naše države manji nego lane.
– Razlog nije bolest, niti trovanje. Mogući uzrok može da bude slaba i oskudna prošlogodišnja paša. Glad i pad imuniteta uslovili su smrtnost pčela. Takođe, prehrana je bila slaba i nedovoljna – kažu iz Ministarstva.
Ističu da su tokom razgovora sa pčelarimi saznali da su pčele nestale, da nije bilo dovoljno polena, kao i da su košnice generalno slabe.
NEDOSTATAK POLENA
Prema rečima Rodoljuba Živadinovića, predsednika Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), u našoj zemlji je zabeležen pomor pčela u proseku od 50 odsto. U Vojvodini je evidentirana najveća šteta. Izuzetak su teritorije pored Dunava. Na tim lokacijama je, zbog veće vlage, bilo više cvetanja. Sa druge strane, u Pokrajini je zbog primene agrotehničkih mera mnogo manje divljih kultura (cvetova) koji mogu da budu izvor polena.
– Glavni problem je nedostatak polena, jedinog izvora proteina, u vreme odgajanja zimskih pčela. Manje ga je bilo zbog velikih suša i visokih temperatura. Loša ishrana oslabila je imunitet. Tako su pčele napali nozemoza i varoa. Ovi virusi su uvek prisutni, ali u ovom slučaju pčelinji organizam nije bio dovoljno jak da se odbrani – objašnjava Živadinović za RTS.
Fakultet veterinarske medicine analizom je utvrdio značajno prisustvo virusa akutne paralize i nozemoze u svim uzorcima. Preciziraju da ih je bilo dosta i sa hroničnom paralizom.
– Mnogi neće obnavljati pčelinjake. Zbog pomora i nelojalne konkurencije gube interes. Ne pogoduje im ni veleprodajna cena meda, zbog falsifikata. Njih u trgovinama ima i do 79,13 odsto – naveo je Živadinović.
OPORAVAK U TOKU, PAŠE LOŠE
U Pčelarskom društvu (PD) „Milivoj Bugarski” kažu da je njihovim članovima stradalo prosečno 50 odsto košnica. Oni koji su imali više sreće izgubili su 10 odsto, dok je u pojedinim pčelinjacima šteta totalna.
Kako objašnjava Milenko Milošević, predsednik PD „Milivoj Bugarski”, društva se za zimu pripremaju uz pomoć pčelara. Košnicama se dodaju polenske pogače i šećerni sirup za dohranu. Ipak, ukoliko pčele same nisu dopremile dovoljno hrane, to ne može da se nadomesti.
– Prisutne su i bolesti. Varoa, krpelj koji sisa pčelinju limfu i slabi je, i nozema, bolest probavnog trakta. Pčelinjem društvu treba pomoći kako bi se suzbio krpelj. On ne može u potpunosti da se uništi, ali broj može da se smanji kako bi pčela mogla da opstane. Iz tog razloga nakon paše se tretira „super strip” i „herba strip” štapićima, kao i mravljom kiselinom – ističe Milošević.
Dodaje da je za oporavak ključna prva paša na uljanoj repici. Tokom nje se pčelinja društva razvijaju, stvaraju zalihe polena i pripremaju za bagrem.
– Kiša je sprala cvat sa uljane repice. Zbog toga je paša bila loša, ali su društva uspela da ojačaju. Bagrem je stradao zbog mraza, a tokom paše bilo je loše vreme. Unos je prošle godine bio od 10 do 15 kilograma po košnici, a ove tek pet. Sada čekamo lipu i suncokret – rekao je naš sagovornik.
U okviru mera podrške pčelarima, Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede, 20. maja raspisala je javni poziv za podsticaje u stočarstvu po košnici pčela. Pravo na podršku ostvaruje se za najmanje 20, a najviše 1.000 košnica. Za ovu namenu odvojeno je 1,15 milijardi dinara, a iznos podsticaja po košnici je 1.000 dinara. Zahtev se podnosi preko portala „eAgrar”. Rok za podnošenje zahteva je 20. jun.
