Energična, pričljiva i u ranom detinjstvu vrlo nemirna seoska devojčica koja je živela skromno, sada je poznata kao Stoja i jedna je od najpoznatijih pevačica estradne scene u Srbiji i regionu. Talenat za pevanje koji je nasledila od oca Milana, Stojanka je pokazivala još kao dete trčeći perleskim sokacima kojih se seća ponosno i sa ljubavlju koja ni danas ne jenjava. Tada omiljeni školski hor i probe folklora, bili su prvi koraci buduće profesije u koju je zakoračila sa svega petnaest godina.
Prevelika želja za uspehom presudila je i snovi počinju da se ostvaruju. Nakon više od deset godina amaterskog bavljenja muzikom, put profesionalne karijere konačno se otvorio. Danas teško da ijedno slavlje prolazi bez Stojinih hitova, a slava koja je nije promenila, svakim danom je sve veća. Uvek optimistična i spremna za šalu, za sebe kaže da je ipak ozbiljna žena koja životni put krči mudro i sama upravlja karijerom. Svaki slobodan trenutak pevačica koristi da sa Bežanijske kose (gde trenutno živi) dođe na svoj ranč u Perlezu koji za nju predstavlja više od mesta za odmor. Kao dete niste bili posebno vezani za Perlez, selo u kojem ste se rodili i odrasli. Zbog čega je ritam grada bio privlačniji?
– Potreba za gradom došla je sa godinama. Kao mlada želela sam da što pre odem iz sela i da uspem, tamo negde… Ogromna energija vukla me je među svet, da pokažem da mogu, hoću i umem. U selu se svi poznaju i sve se zna, tu se, jednostavno, živi da bi se preživelo. Tu nisam imala kome da pokažem sve ono što sam htela. Posebno sam želela da uspem i dokažem svom ocu da mogu, jer je stalno tvrdio suprotno. Hvala mu danas za to. Osnovnu i srednju školu završili ste u Zrenjaninu i u horu pevali prvi glas. Kakvi su bili školski dani?
– Nisam volela mnogo da učim, ali sam sve muzičke žanrove i muziku volela oduvek. Slušala sam Zdravka Čolića i Marinu Perazić, pevala sam u horu, učiteljica je primetila talenat. Slušala sam i Lepu Brenu i Draganu Mirković i malo po malo, počela samostalno da pevam. Kasnije se sve odvijalo svojim tokom. Sećate li se mesta na kojima su se ljudi okupljali u selu? Šta se do danas promenilo?
– Mnogo je manje ljudi u selu, a samim tim i manje druženja. Čak ni seoska slava, koja je najveći događaj za meštane, nije kao nekada. Skoro i da nema žive muzike, nestalo je euforije, adrenalina, šatora i poznatih pevača. Besparica je. Mladi odlaze u grad, a selo se gasi. To je danas tako. Koliko se kontakata iz tinejdžerskog doba održalo, jesu li među Vašim prijateljima ljudi koje ste upoznali u tom periodu?
– Nikada nisam zaboravila svoje prijatelje iz mladosti, to je svima dobro poznato. Uvek nađem vremena da ih obiđem, popijem sa njima kafu, ispričamo se i pomognem koliko mogu. Oni su važan deo mog života, a to se nikada ne zaboravlja. Kako su izgledali vaši nastupi po Vojvodini?
– U to vreme, najviše sam nastupala u Novom Sadu, devedesetih godina tamo sam „harala” uz bendove sa kojima sam radila. Svaki lokal u kojem sam pevala bio je dupke pun. Radilo se svakog dana u nedelji, a kada bih napuštala kafić ili klub, on je ostajao prazan. Još tada sam imala publiku koja me je pratila iz lokala u lokal. „Hodala sam kao da spavam na milionima, a živela u siromaštvu” – rekli ste pričajući o prošlosti. Kako Vam danas zvuči sopstvena izjava?
– To sam ja i takva sam oduvek. Imam neki unutrašnji ponos i nisu mi potrebni milioni da bih hodala uzdignute glave. „Bela ciganka” sa više desetina miliona pregleda na Jutjubu smatra se Vašim najvećim hitom. Šta je ovu numeru učinilo toliko posebnom?
– Ona je, pre svega, istinita i deo je naše sadašnjosti. Sada ima više od trideset miliona pregleda. Pohvaliću se i reći da su muzika i interpretacija fantastične i odrađene vrhunski. Numera nije nimalo laka za izvođenje i još uvek nisam čula da ju je neko potpuno ispravno otpevao, iako su mnogi pokušavali. Izjavili ste da ćete život najverovatnije završiti u Perlezu. Koliko se često vraćate roditeljskoj kući?
– Skoro je izvesno da će biti tako. U Perlezu sam kad god imam slobodan dan, a od kako je izgrađen „Pupinov most”, dođem i na jedno popodne. To je moja oaza i skriveno mesto na kom prikupljam pozitivnu energiju i spremam se za nove poduhvate. STAV KOJI POTPISUJE
„Ne veruj kada ti kažu da je za uspeh dovoljan samo talenat. Ne veruj ni da je sve u životu stvar sreće. Ništa to ne vredi ako nemaš svoj stav. Ako se ne boriš za njega. Ako dozvoliš da te pregaze i upravljaju tvojim životom. Ja to nisam nikad dozvolila. Tako sam uspela!”(preuzeto sa pevačicinog oficijelnog sajta) LjILjANA ĐURIĆ
„Bela ciganka” je istinit deo naše sadašnjosti
