Analiza postignuća osnovaca na završnom ispitu, prema podacima Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, pokazala je da je više od polovine okruga u Srbiji ispod proseka na sva tri testa iz školske 2023/2024. godine. Među njima su i sva tri banatska okruga pod ingerenicijom Školske uprave Zrenjanin. Stručnjaci Zavoda ukazuju da su ispodprosečna postignuća na završnom ispitu i u međunarodnim istraživanjima, pokrenula proces izrade novih standarda. Očito će sem đaka i profesori morati u klupe.
– Zavod je pripremio nove, moderne standarde zasnovane na kompetencijama koje omogućavaju učenicima sticanje funkcionalnih znanja primenljivih u svakodnevnim situacijama i životnim izazovima. Sem toga, mi pružamo podršku školama razvijanjem i realizacijom programa obuka iz više domena. Između ostalog, iz oblasti samovrednovanja i praćenja napredovanja učenika – navodi dr Elizabeta Karalić, pomoćnik direktora u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
KAKVI ĐACI, TAKAV USPEH
Da učenje više nije pravilo, već izuzetak, moglo bi se „na prvu” zaključiti na osnovu poslednjih rezultata testiranja. Ipak, nije tako. Rukovodioci obrazovnih ustanova napominju da je učinak uslovljen generacijama učenika i njihovim ambicijama.
– Sve zavisi od škole, mi smo iznad republičkog proseka u matematici, kako u opštini, tako i u okrugu. Takođe, na nivou Školske uprave imamo bolji prosek iz biologije i srpskog jezika, dok je geografija nešto ispod proseka. Đaci u Osnovnoj školi u Lukićevu bili su odlični na testiranju – objašnjava Dragana Bogojević, direktorka OŠ „Branko Ćopić” i predsednica Zrenjaninskog aktiva direktora osnovnih škola. Kako navodi, nije svake godine isti rezultat. Mora se uzeti u obzir sklop pristupa koji se zauzmu.
Slavica Nađalin, direktorka OŠ „Vuk Karadžić”, napominje: „kakvi su učenici, takvi su i rezultati”.
– Prošle godine bili smo najbolji u opštini, ove godine smo treći. Oni znaju da će i sa manje bodova da se upišu. Uopšte ne idu na časove, niti dolaze na pripreme koje držimo redovno iz svih predmeta. Recimo, fiziku su odlično uradili na testu. Većina se kod nas opredeli za fiziku, imaju odličnu saradnju sa nastavnikom, ali za ostalo primećujemo da definitivno nisu motivisani – kaže Slavica Nađalin.
NIŽI KRITERIJUMI, MANJE AMBICIJA
Zrenjaninski nastavnici primetili su da deca olako shvataju svoje obaveze, a da tome pogoduje činjenica da ni samo društvo preterano ne interesuje uspeh, niti sama prosveta.
– Sve ostaje na nivou forme. Podaci koji su izašli o uspehu naših đaka, bilo bi dobro da se analiziraju, da se donesu neke odluke, ali do toga neće doći. Prvo, jer su nastavnici malo plaćeni i treba da ulože dodatni trud, da zainteresuju decu koja inače na časovima uglavnom ne prate nastavu. Druga stvar jeste pad broja stanovnika, ima više mesta po školama. Za gimnaziju na opštem smeru treba 62 boda. Znači, onom ko je bio skroz odličan u šestom, sedmom i osmom razredu, potrebna su mu samo dva boda da bi je upisao. Što bi onda učio – komentariše Nenad Milovančev, nastavnik fizičkog vaspitanja u OŠ „Jovan Cvijić”.
Nastavnica matematike Ivana Čobanov izašla je sa računicom da između 5 do 10 odsto đaka uči redovno i zna tačno šta hoće od svog školovanja.
-Ostali kalkulišu i definitivno manje rade od svojih mogućnosti. Spram toga, kriterijumi se smanjuju, svake godine sve je manje potrebno za peticu, pa je samim tim i na završnim testovima tako. Sada dobijaju ponuđene odgovore, treba samo da zaokruže. Oni kalkulišu, od 20 pitanja računaju da će neko biti tačno, a dovoljno je pet da bi upisali neku srednju školu. Mislim da je ovo problem i do nas, i do dece – smatra Ivana Čobanov.
SLABO INTERESOVANjE ZA DOPUNSKU NASTAVU
Priprema za završno testiranje kao da više nije popularna.
– Iako dajemo dodatne časove u školi, mali je odziv. Primećujem da učenici pristupaju gradivu kao da je to nevažno – priča nastavnica srpskog jezika i književnosti Dragana Krstić.
Naša sagovornica misli da problem potiče iz porodice. Kaže da su profesorima veći izazov roditelji, nego sa deca.
– Najveći problem u školi je dati učeniku četvorku, mnogo veći nego druge ocene. Kada je u pitanju polaganje mature, evidentno je da deca nemaju neka prevelika očekivanja. Znam koliko mi nastavnici dajemo, znam i da ima dece koja su toliko angažovana i van nastave, ali njih je nekolicina – zaključuje Krstić.
M. Pudar
ALTERNATIVNA NASTAVA
Đaci najčešće nadoknađuju propušteno gradivo na privatnim časovima. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Molnar izračunao je da bi tržište privatnih časova u Zrenjaninu moglo da vredi oko 2,2 miliona evra na godišnjem nivou, koliko roditelji izdvajaju za dodatno obrazovanje svoje dece.
– Veliki je problem što deca uzimaju privatne časove, u alarmatnom broju. Počeli su da uzimaju privatne časove i za učitelje. Ne krivim tu decu, oni se ponašaju u okviru uslova koji postoje – stav je prosvetnog radnika Nenada Milovančeva.
NAŠA ANKETA
Malo rada, mnogo tehnologija
Pitali smo sugrađane šta misle o učinku zrenjaninskih đaka na završnim testovima. Utisak ispitanika jeste da su učenici preopterećeni s jedne strane, ali i da imaju nedostatak poštovanja, s druge strane. Uz sve to, kad se doda prevelika upotreba mobilnih telefona i savremene tehnologije, dobijaju se poražavajući rezultati.
ZRENJANINKA MARIJA
– Mislim da deca imaju puno gradiva u osnovnoj školi. Kada gledam prvake sa kakvim torbama idu u školu, meni je loše. To što uče u osnovnoškolskom uzrastu, mi smo mnogo kasnije učili. Jako puno traže od te dece. Roditelji ako imaju vremena uče sa njima, a ako nemaju, bude šta bude. Jednostavno,
đaci su preopterećeni.
GORDANA TOMAŠEVIĆ
– Lošiji rezultati na testu nisu rezultat obrazovanja. Nije ni do roditelja,
deca su danas pusta. Ne poštuju profesore, ne poštuju nikoga.
Mislim da je to zbog toga što su raspušteni, bahati. Roditelji ne mogu tu ništa, danas ne smete ni rođeno dete da kaznite. Oni ne znaju za kaznu, to je najveći problem.
STEVAN RADIŠIĆ
– Roditelji su preoterećeni i ne rade dovoljno sa decom, nemaju dovoljno vremena da im se posvete. Sem toga, deca su danas drugačija. Previše se dozvoljava upotreba mobilnog telefona, čak i u školi, tako da je to skretanje pažnje i gubitak koncentracije.
Kad se to sve sabere, rezultat je ovo
što sada imamo.
