Povoljniji krediti kao mač sa dve oštrice
Piše: Dr Dejan Molnar, redovni profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Među najnovijim ekonomskim merama sračunatim na poboljšanje životnog standarda, našlo se i ograničavanje visine kamatnih stopa na kredite. Očekuje se da će poslovne banke do sredine septembra ponuditi gotovinske, potrošačke i stambene zajmove po povoljnijim kamatama onim građanima koji imaju mesečna primanja do 100.000 dinara. Takvih u Srbiji, nažalost, ima skoro 3,1 milion, što je čak 47% naše ukupne populacije! Kada se ima u vidu da je vrednost prosečne potrošačke korpe za maj 2025. iznosila 107.396 dinara, jasno je da se svi iz navedene grupacije nalaze u veoma nezavidnom materijalnom položaju (od oskudice do siromaštva).
Frapantno zvuči podatak da su prošle godine hrana i bezalkoholna pića u Srbiji bili jeftiniji za samo 3,6% u odnosu na prosek zabeležen u EU, dok je naš prosečni godišnji dohodak (računat za sve starosne grupe) bio čak za 71,8% manji od evropskog. Nedvosmisleno proizlazi da je nizak nivo našeg životnog standarda posledica kako skromnih primanja, tako i visokih cena osnovnih namirnica.
Pretpostavku da se manjak u porodičnoj kasi uglavnom nadomešćuje dodatnim zaduživanjem kod banaka potvrđuju podaci Narodne banke Srbije o stanju duga po gotovinskim kreditima. Reč je o nenamenskim pozajmicama koje se pretežno koriste za finansiranje tekuće (svakodnevne) potrošnje. Na to da se sve teže živi ukazuje intenziviranje rasta ove vrste zajmova. Tokom poslednjih 12 meseci (jul 2024 – jul 2025) iznos gotovinskih kredita je povećan za čitavih 1,1 milijardu evra (sa 6 na 7,1 mlrd. evra), odnosno za čak 18,1%! S obzirom na to da u Srbiji ima oko 2,57 miliona domaćinstava, nedvosmisleno je da se svaka porodica u proseku zadužila za dodatnih 430 evra keš zajmova. Da se radi o alarmantnom rastu potvrđuje i činjenica da je u prethodnom intervalu (jul 2023 – jul 2024) njihov prirast bio duplo manji (525 miliona evra).
Prema podacima Evrostata (statističkog odeljenja EU), procenat stanovnika koji koriste bankarske kredite za pokrivanje svakodnevnih troškova života u Srbiji iznosi 9,7%, što je čak četiri puta više od EU proseka (2,4%). Posebno zabrinjava to što se, prema ovom pokazatelju, Srbija lošije kotira od država iz bližeg okruženja. Pomenuti udeo niži je u Rumuniji (za 10,5 puta), Sloveniji (6 puta), Bugarskoj (4,1 put), Mađarskoj (3,7 puta), Albaniji (3,8 puta), Severnoj Makedoniji (2,3 puta), Hrvatskoj (1,2 puta), itd.
Osnovana je argumentacija da ograničenje (snižavanje) kamatnih stopa predstavlja korak ka povoljnijim uslovima otplate kredita (niže mesečne rate). Međutim, daleko veći rizik za one sa niskim primanjima je dodatno zaduživanje, pošto lako mogu dospeti u stanje dužničke krize (nemogućnost izmirivanja obaveza). U tom smislu, relaksiranje uslova zaduživanja za siromašnije slojeve predstavlja mač sa dve oštrice, i to veoma oštar. Stimulisanje onih koji se već nalaze u finansijskom tesnacu da dodatno posežu za gotovinskim kreditima neće delovati na uzrok problema (niska primanja i visoke cene). Uz to, građani Srbije su već prilično zaduženi, pa bi im trebalo sugerisati da u tom pogledu budu oprezniji i racionalniji.
