Veliki Bečkerek je pratio evropske i svetske trendove
Poznati umetnički stil nastao je krajem 19. veka. Munjevitom brzinom se širio starim kontinentom, ali i Amerikom. Secesija je internacionalni pravac i obuhvatala je sve sfere društva. Njeni odjeci prisutni su i na tlu našeg grada.
O ovoj temi bilo je reči na predavanju koje je nedavno okupilo brojne Zrenjanince. Dejan Vorgić, istoričar umetnosti u ovdašnjem Muzeju, objasnio je da ga karakterišu stilizovani cvetni motivi, zakrivljene forme, dekorativni ornamenti sa dalekog istoka i neobični sklopovi boja. Ukazao je da graficizam stiže u Veliki Bečkerek posredstvom tkačke industrije. Uticaji na bečkerečku secesiju nisu dolazili samo iz dva glavna centra Austrougarske – Beča i Budimpešte, već i sa područja Češke i iz Minhena, gde je vladao jugendstil i simbolizam.
IZ ELEMIRA U SVET
– Nepunih godinu dana nakon osnivanja bečkog umetničkog udruženja, Šarolta Kovalski iz elemirske tkačke radionice (osn. 1887) kopira tapiseriju „Hor anđela” i skandinavsku šerebečku tehniku. Potom, stvara i prva dela u maniru secesije u tekstilu na prostoru Ugarske. Uz pomoć mađarskih dizajnera (Janoša Vazarija, Pala Hortija, Aladara Kriša, Roberta Nadlera i mnogih drugih) elemirska tkačka kolonija i Prva torontalska fabrika tepiha i meblštofova iz Velikog Bečkereka osvajaju brojne nagrade i priznanja na izložbama u Parizu (1900), Torinu (1902) i Sent Luisu (1904). Time postavljaju naš grad i okolinu u sam vrh svetske secesijske scene. Više hiljada tkalja na području Torontalske županije nisu radile samo za ova dva preduzeća. Od 1905. u gradu su postojale Fabrika tepiha „Udova Jakova Gutmana i sinovi”, koja je osvojila medalju na Zemaljskoj izložbi u Pečuju (1907), ali i preduzeća za kućnu radinost Vilmoša Grinbauma i Nine Lang – ispričao je Dejan Vorgić.
Prema njegovim rečima, secesija ulazi u sve pore bečkerečkog kulturnog miljea. Njeni uticaji se šire kroz arhitekturu i uređenja enterijera, grafičku i fotografsku delatnost, likovnu i primenjenu umetnost, među metalske i druge zanatlije. Pod njenim delovanjem, rade se nadgrobna obeležja, ali i javni spomenici, kao što je onaj koji je bio posvećen Erneu Kišu (1906), a krasio je centralni gradski trg.
NAJLEPŠE VILE I PALATE ZRENJANINA
Verovatno, veli Vorgić, prva secesijska građevina u gradu je palata Austrougarske banke (danas „Ogrev”). Gradnja je započeta 1899. u neorenesansnom stilu, da bi vremenom dobila tipičnu ornamentiku na fasadi, potom i ogradu od kovanog gvožđa koja u potpunosti odudara od prvobitne arhitektonske zamisli. Najznačajniji objekti ovog pravca u Zrenjaninu su: Palata Dunđerski (1905), Biskupski ordinarijat (1909), Salon fabrike nameštaja „Anton Bence i sin” (1909), zgrada Lipota Goldšmita u glavnoj ulici (1910, nekadašnja „Alfa” banka), Elekova vila (1911), kuće profesora Borjanovića (1913) i Todora Manojlovića u Ulici vojvode Petra Bojovića (1914).
– Enterijeri najznačajnijih kafana, restorana, hotela i privatnih vila se početkom 20. veka u potpunosti preoblikuju u maniru secesije. Opremanje nameštajem dešavalo se jednim delom iz vodećih bečkih i ugarskih fabrika i manufaktura, dok je drugim delom nabavka vršena na lokalu iz fabrike „Anton Bence i sin” i posredstvom značajnih umetničkih, stolarskih i tapetarskih radionica.
Uvoz različitih upotrebnih i dekorativnih predmeta izrađenih u maniru secesije išao je posredstvom značajnih gradskih trgovačkih kuća. Tako je staklo stizalo iz Bohemije (Češka); keramika i porcelan iz Bohemije, Ugarske, Austrije i Nemačke; metalni, srebrni i rasvetni predmeti sa područja Austrije i Nemačke, ali ponajviše iz bečkih radionica – objasnio je istoričar umetnost.
SECESIJA U DRUGIM SFERAMA
Secesijski ornament, bilo uvezen ili osmišljen od strane lokalnih crtača, u potpunosti preplavljuje štampu u gradu. Javlja se na razglednicama, plakatima, diplomama, koricama knjiga, memorandumima kompanija, službenim listovima, trgovačkim katalozima, poleđinama fotografija. Posebno dolazi do izražaja u dekoraciji oglasa i reklama u lokalnim nedeljnicima tog doba („Torontal” i „Vohenblat”).
– Interesanstan primer svakako je dekorativni oglas drogerije Aleksandra pl. Kovača iz Bečkereka, za koji je iskorišćena ilustracija čuvenog češkog umetnika i dizajnera Alfonsa Muhe, koji je ovu ilustraciju dizajnirao za potrebe kalendara 1898. Secesija je u potpunosti promenila kulturnu klimu u gradu i njegov vizuelni identitet. Njene uticaje možemo pratiti sve do sredine dvadesetih godina, a poslednji odjeci vezani su za boravak čuvenog pedagoga, slikara i dizajnera Dragutina Inkiostrija Medenjaka u gradu. On je 1925. godine radio dizajnerska rešenja za propagandni i štampani materijal bečkerečkog sokolskog sleta i tepihe ovdašnje fabrike – kazao je Vorgić.
Za septembar ove godine Narodni muzej priprema veliku izložbu o secesiji u primenjenoj umetnosti u gradu. Javnost će imati priliku da se pobliže upozna sa razmerama uticaja ovog umetničkog stila.
Miroslava Malbaški Foto: Jovan D.Njegović i arhiva Narodnog muzeja Zrenjanin
